Sion

397

у хиљадама храмова — мплијуни људи — душевно раздрагани, повторавају речи: верују Госиоди, свечано исноведају своје грехове, и просе лекарство бодестним душама од св. чаше; помислнте шта то значи, и какво је то дејство? То је суд над народима. суд врховни, који сам Бог свршава; суд унутарњи, који обухвата тајна дела и најсакривеније мисли; суд, коме се не протпве подсудими; суд, који изобличава да се човек понрави; суд, који изриче помидовање. Који је суд човечанскн у стању потрести и пробудити савест тодиких људн? Изазвати их да признаду своја преступдења, и добити об^ћање да ће се они поправити ?.. Ево где је шкода страха божјег, где се Бог усељава у душу човекову, у његову савест, и постаје сведоком његовог живота, његових мисди и деда. Кад је Бог с' човеком, н кад обитава у савести његовој, човек ће бити вазда добар, и свуда ће га пратити нада. Ово добро разумеду и простп људи, и онима, који су помрачиди своју савест обично ће рећи: „у теби нема Вога." Ми се чудимо, зашто у садање време многи изображени људи, решавају се на непоштена деда и иоступке, н. пр. према својим родитељима на ведикн грабеж, буне протпву вдасти и постојећих закона, и на самоубијство. Зашто то бива? Бог није с' њима, онп Бога и његов суд не вермају. Мадо знати п добро жедети; ади је нужно имати силу п начин, да се то добро постигне и оствари. Свако добро дело, има у себи два задатка: најпре треба ододети труд и оне препоне којпма је оно окружено, за тим уиотребити све могуће спде, да се то дедо сврши и оствари. И једно и друго, захтева од човека: тврду вољу, јак карактер, душевну бодрост, п преко свега тог , да се непрестано поправља, и тако рећи — принуђава себе к добру; јер много више у нама самим налази се препона, које нам смећу чинити добро, но што их има ван нас. Као што је неопходно при научном турду употребити све умне сиде још из детињства, те да се човек обогати знањем: исто тако и навика — чпнити добра деда, неможе се иначе усавршити, већ је нужно почети упражнавање још у млађаним годинама, и тек ће онда човек умети да оцени значај добрих дела. Где , и у каквој човечијој спстеми васпитања може се наћи толико разновремених предмета у стварању воље, такву прибднженост сваком добром делу која се може прилагодити сваком узрасту ? Заиста, најбоља је учионпца за све то св. храм божји. И за чудо, ова унражнења у добрпм дедпма, порпчу се и оговарају по већој части од оиих људи, који су иросвећени и које ми називамо интедегентнима. Они обично говоре: „каква је нужда рано