Sion

407

Папство и његова централизација. (НДОТАВАК.) Пркосење и непослушност јеретика, попустљивост источних епископа, раздор и дуготрајућа борба између александријске и цариградске патријаргаије, навале дивљих чопора на византијско царство, ободрише римску столицу, да укрепи што силније на истоку своје духовно првенство. Идолоштовсгси Рим пружао је своје грабљиве канџе на сва четири краја тад познатог света, пљачкао и гњавио бедне народе без икаква милосрђа; па кад су народи сломилп крила идолопоклоничком Риму, он је своју лукаву политику поклонио и у завештају предао римским духовним пастирима, који се не устручавају себи уображавати, да су нашљедници Петрови и наместници Исуса Христа божијег сина. Од половине другог века па све до данас у Риму се архипастири придржавају истога, непроменљива начела, на име: аоцеаај аротивнше, завади сложну браКу, омаловажи, ионизи достојанство еаискоаа других цркава , аа без бриге иашуј над христовим стадом. Ову нашу предпоставку оправдаће ток ове историјске расправе. После дугог раздора, који се беше уселио у Христову цркву услел разнородних јереси на истоку, васеленски Никејски сабор определи чланке св. вере и блажени надстојатељи цркве помислише, да ће на земљи завладати нова небеса, да ће се земља преобразити и да ће на овоме свету, како рече апостол Петар у II својој посланици, почети да царује потпуна правица. Али на жалост једва што се разиђоше св. никејски оци, кад опет лукави подвуче своју репину под царски престо, и цркви се загрози новим прогонствима. Еонстантин учинио је све и сва за цркву; но опкољен од улизица, није толико пазио на средства, која су га руководила у његовој племенитој тежњи. Еонстантин својим уредбама државно-политичким пресецао је пут сваком одликовању, осем у цркви. Племићи, даровити синови богаташа на гомиле су врвили у цркву и грам-