Sion

409

које свештеника. Идолопоклонци скакали су од радости; шта више, римски градо-начелник Претекст озбиљно рече свештеницима, који су га наговарали да се обрати у Христову веру „дајте да постанем епископ римски и ја ћу одма заверовати Христа." Ове речи идолопоклонца Претекста расветљују целу историју римског папства. Одпадник цесар Јулијан много је допринеО да се Рим оснажи на истоку, прогонећи Христову цркву, затварајући хришћанске школе, заступајући интересе јеретика и на сваки начин изобличавајући правоверне архијереје. Овим недостатцима и бедама источне цркве с дана на дан новису се ударци придружавали, а главно пелагијанизам. Пелагије, британски монах незнајући сложити слободни разум човеков са обилатом милости божијом грешно заблуди; претвори се као Фарисеј, превари римског иаау Зосима и сијасет цркава на истоку, навластито у земљи обеКапа. Црква се потресе, епископи збуњени поцеиаше се на странке и једва пође за руком ипонском епископу бл. Августину да усамрти пелагијову јерес. Ми велимо нарочито да је Августин победио Пелађија, јер римска пресуда није друго , но пресуда Августинова, којој се без оклевања бејаху већ повиновали праворерни епископи. Поред свију источних јереси, наука је Христова на истоку остала суштаствено у својој целини, нити је вредан, макар који повестничар доказати, да је исток слободан целокупно заблудио, као што би се лако могло извести, колико је пута запад у главним чланцима св. вере посрнуо. Православна црква на истоку целомудро чува праву Хризтову науку и као стена на сред узбуркана мора непоколебљива стоји. На н>у и сада обраћају свој поглед све ожалошћене душе, које у ошитој поплави рационализма незнају коме да се обрате. — „ХришКанство је одабрало за своју колевку

') Ми велимо главним чланцима , за што римска црква чланке св. вере делн на темељне и не темељне (§1с).