Sion

445

замакне у Гаин забран, да се сакрије од прекора, па удари преко своје разваљене ливаде, коју стока гада и свиње рију. Ливада му нрекорно рече: „ти газда идеш да пијеш, а мене стока гаца и свиње рију, а ти ме нећеш да браниш и да трњак крчиш, па кад ти летос не родим сена, ти ћеш рећи: .неваља ливада. Ти неваљаш, а ја сам добра, но ме нећеш да гледаш." Сима ћути и иде. „Добро, добро, рече му ливада: како ти мене пазиш , онако ћу и ја тебе." У том Сима удари на домаћинову трлу. Еад тамо, ади се домаћинова овда обесила на врљикама. Он је почне да скида и пита је: ,,Што си се обесила?" њему овца рече: „а да како се нећу обесити, кад сам му ноћас двоје јагњади ојагњида, а он на место да дође, да ме склони у комору, да ми даде отаве и зоби, па да му јагњад одоим, — он прави весеље, пије, једе, а мене заборавио. С тога нећу да му гледам јагњад. Нека поцркају, ми ћемо се повешати, а он ће го одати, као што су и одади стари кад нас нпсу гдедади. Он нас стриже, музе, нашу децу коље, нас продаје, па и опет неће нас да гдеда. Нама сдаба вајда од њега, а кад нас њему нестане, неће имати ни мдека, ни сира, ни скорупа, ни вуне, ни меса, па нека га! — Видите браћо, мп се веседимо, а наша стока гдадна; ми пијанчнмо а наше њиве и диваде коровом зарашћују. Ми преврћемо чаше, а хиљаду штета и ми и домаћпн трпимо. Па то није један дан, него тако радимо више дана у години. На весељу се опијемо; на сдави се онпјемо; па заветинн се опијемо; у меану идемо и онијамо се, а све оно ироиада, што саставља наше бдаго; ми се задужујемо, а ништа неспремамо чиме да се одужимо. И наша стока нас кори. Хајдмо те кући. Хвада домаћине на части, и хвада ти, што нисмо пијани. Прошда су времена дабудања. Да Бог да, да се сви на тебе угдедали и Бог ти помогао, што си тако започео. Треба се вдадати према приликама, а не извршивати бабске адете, а себе унроиашћавати. На посао. Нисмо пијани рођени, нетреба пијани ни да живимо нити да мремо. Збогом!" 1 )

') Беседу ову иослао нам је један пријатељ, који се десио на тој свадби и беседу прибележио. Ми се радујемо што из ње видимо, да наш сељак сазнаје тешкоће од прекомерних и сувишних трошкова свадбених, којн по кадшто доиста долазе дотле, да многе куће посрну, па се дуго немогу да опораве. Дај Боже да ове мисли које се исказују у овој беседи, постану општа својина нашег народа. Ур.