Sion

447

вање. Славјански калуђери, који седе у св. гори несљеде примеру сриске и руске своје браће, па за то и немаре за славјанство. Опојени грчким духом, они гледају из незнанства идп немарности неиријатељским оком на славјане и безбрижно пуштају, да им из монастира разносе по широком свету драгоцене душевне и светске елавјанске споменике разноврсни и разнородни путници. Кад се на полуострову бадканском сваки живаљ озбиљно припрема за будућност, нама се чини, да би се и ми срби морали постарати, да нам не пропане оно још мало споменика наше славне ирошлости, који су нам преостали од туђинских, грабљивих руку. Ако и нпсмо кадри да подижемо споменике, бар сачувајмо оне, које су нам наши предци оставили. Нашим радом и нашим прегоревањем покажимо светогорским какуђерима, који се слепо клањају грку и турчину боље него најближијим славјанским суседима, да се код нас није угасила света искра родољубља; да се они много више могу надатп од браће славјана, који им монастире и цркве саградише и књажевски обогатише, него ли од слабих грка, гњилих турака и од свог удаљеног пријатеља, од ког их деле простране државе и широко, бурно море. Један Светогорац.

1?ЊИДЕВНОСТ. Путовање у накрст око(!) цијеле земље. (Са 11. слика). написао Васа Пелагпћ. Биоград. штамнариЈа Н. СтеФановпћа и дружине. 1874. год. сграна 281. обична повећа Формата. Са такијем насловом пмамо преда се књигу- Можда са њезине по доста велике цјене нема је сваки, па за то хоћу неку ријеч о њој да рекнем, како би чпталачка маса колико толико сазнања могла пмати. Пелагић је ту књигу почео писати јоште у Сарајеву као сужањ бивши у копаку Дпјонисијевом. Он је мени (тада сам бијо учитељ у Сарајеву) читао из те књиге ради боље штилизације, по начину старијех грчкијех мудраца, коју је спремао за ђаке босанске као некакав вид простране геограФије. Но та је књпга сада, „пошто се (Пелагић) мало вшпе умно развијо," намењена јевропскпм научењацима! Кукала им мајка, нека знаду да је тек сада мајка родила јунака. Ха! нп једни они, што ннјесу умели љуцтву да помогну него очекиваше нањ.! Он ће њпма потавнити вијенац славе! По наслову, рекао би човјек: Е у овој књизи морају бити млога открића. А кад је прочита, наћиће обичан „баритон* Пела-