Sion

436

ни једној речици, да се косне нашег срца; — онда ми не утврђујемо наш унутрашњи жертвеник, онда се наша душа колеба н клони се к паду. Данас је ова света црковна трапеза обучена и одевена пристојним украшењем, да би и спољашње одговарала светињи цркве божје. Тако смо се п ми сви дужни с пророком потрудити, да се обучемо у хаљину спасења, и оденемо хаљивом весеља, како би се душа наша радовада о своме избавитељу од првородног грека Господу Исусу Христу. Колико је стидно и срамно го бити телом пред збором честних и поштених људи ?> толико је за нас у два пута већи стид и срам, ако неморално предстанемо пред очи самога Бога обнаженом душом? Такав обнажен да се не усуди ући у ово свето место, нред скуп светих анђела и свију светих, но шта више нек са искреним кајањем повиче: Чертогг ткои кижг>, Спасе мои, укрдшении, но одежду \тмжг дд книдг> вони." У стара времена обично су зидани храмови божји на оним местима, гди су сарањена била тјелеса мученичка. То опомиње нас Христијане, да бп и ми подражавали светим мученицима. Они су из љубави на спрам Бога и своје вере проливали своју драгоцену крв, претрпели вајгнуснија мучења и нису свог живота за веру и ноштење штедили. Сад благодарност нека буде преблагоме творцу, нема оних гонења против наше вере и цркве. Ми уживамо мир, слободу и сваку тишину, но инак ми можемо бити својевољни мученици, ако великодушно сносимо терет нашег звања, ако трпељиво сносимо гонења, лаже и неаравду од других, ако се тврдо боримо противу греха, ако побеђавамо наглост наших страсти, ако обуздавамо и укрочавамо оне наше страсги, које војују нротив здравог разума. Такове борце увенчаће венцем славе свемогућна десница божја онако исто, како год што је увенчала и свете мученике. Данас је света траиеза помазана светим миром, и чрез