Sion

478

утисав произвео протест против папске цркве и изјава у корист мисди о сближењу цркава западних са православном о. Хјацинта, аб. Жинка, аб. Мула, Марра, Гирто и др. Но куд је камо важно дјејствије , што је на своје суграђане произвео не само, него и на сав здравомислећи свјет аб. Мишо са својим дубоко ученим саставима о несостојателности западних цркава и о узвишености и правом апостолском значају православне цркве. Германски старокатолици исказују њека подозрјења о чистоти и тврдости намјера Француских старокат. свештеника Ми нећемо аспитивати сада колико темеља вмају такова подозрења, привешћемо само њеколико одломака из књиге аб. Мишо-а „Програма преобразовања западне цркве," што је он пре њеког времена издао у свјет, да покажемо каквим језиком говоре о папизму и шта мисле о православљу Француски богослови: „Који жели остати вјеран истиеокатоличкој вјери и који жели живити и умрети у правој католичкој цркви, тај мора прекинути сваку свезу са римском црквом; мора он прекинути сваку свезу са таковим злом, као што је повређење Евангелија и историје, повређење католичког символа вјере и повређење божанственог устројства Христове цркве. Велико зло иште и велика љекарства. Гимска је црква извратила смисао католичке вјере, повредила је светињу Никео-цариградског символа, — желити дакле остати у њој значило би желити бити чланом јеретичке цркве а такова жеља не може бити оправдана ви најпростијом лођиком, те по томе треба сасвим (1;ои1 а Ш1) прекинути све свезе са римском црквом.* „Гоманизам је отровно стабло, а плод његов то је римски католицизам, то јест, догматичка, наравствена, дисциплинарна повреда свију суштаствених признака правог католичанства. Пак кад знадемо да је стабло отровно , то није доста да протестујемо противу неваљалства плодова његових, или да чупамо лишће његово, или најпосље да обрубљујемо гране његове, потребито је изчупати га сасвим из корена: садашњи западни католици, којима би доста било да одбаце ватиканске декрете прекљањске године, били би толико нерасудителни, као Галиканци XVII вјека, којима је доста било да исчупају густи коров ултрамонтанизма, или као Галиканци XV вјека, који су се задовољили тиме, што су одрјезали