Sion

467

30*

овај жнвот, развијају дечиње врлине, в савршевству их доводе и од њих честите, трезвене родољубе производе. Што овде примјећавамо о деци, оно се слободно може да примјети и о народима. Народи више, мање имају великих способности, познају своја права и опште своје грађанске дужности, али несавршено; зато почем ниједан народ, сам себи остављен, није кадар да се упозна са својим високим задатцима и да тачно врши своје разноврсне дужности и- евоја права да ужива, треба да се повери честитим, оцењеним личностима, ако неће да заблуди. Поштење и васпитање пред бистрим разумом имали би значити ствар истоветну, али жалибоже много пута то не постоји у ствари; зато и св. писмо разликује мудрост — оличено добро васпитање — од пелуобразовања, које последње ползује само за време прелазно и губи се у бездану, као капљица воде у пространом мору; почем мудрост увеличавачовека и на овоме и на другоме свету. Између мудраца, вештака и назов-мудраца, повесница изриче, али доцно своју неумолиму пресуду; зато се морају сматрати по хиљаду пута срећни сви народи, којима у судби падне да их мудраци, поштењаци руговоде и беде јадног човечанства на овом свету лече, стишавају. Наши предци , бавећи се пољским пословима, за више векова избегоше несреће које је чинило властољубље, отимање, неправедно заношење варварских поглавица, воји на развалинама римскога царства бејаху подигли множтво држава, присвајајући људска права, владајући по ужасним законима, које глупост беше нанисала у корист тиранству и празноверици. Али и наши предци најпосле бејаху пали у тешко изкушеније. Са свију страна заокружени од непријатеља, мачем у руци сачували су своје старе законе, своје обичаје, своје строге нарави, па кад им пораз запрети у старој Србији од турске цивилизације, они се већим делом преселитпе у Аустрију, изтераше турке из ове своје друге отаџбине, те тако своје старе навике и своја народна права сахранигае. Аустријски цесари благодарно при-