Sion

594

велики позив и задатак према народу, — очито исказује, да он неразуме ни шта је иомоћ ни у чему се она стварно разуме. А таква су с већом или мањом неследственошћу и сва она друга његова нагађања и суђења, гди је год од аројекта комисије одступио и хтео нешто своје да дода. 0 тога нити би било корисно нити паметно претресати његова по том предмету нагађања. Ко је читао речени пројект комисије кога смо ми у листу вашем штампали, па прочита умовања учитеља Милетића о том пројекту, тај ће лако видети да је куд и камо боље и лепше комисија изцрпела у своме пројекту свако питање о поболшању стања нашега свештенства, него што учитељ Милетић и омирисати може. Но има нешто, на шта и г. Милетић удара гласом и о чему јако задиркују и други наши листови, и које ми ееможемо прећи ћутањем, а то је оно што они веле: да код нас треба уништити манастире или их преобратити у грађанске цркве а њихове земље и имања уопште предати држави или их употребити за јекономне школе и т. д. С тога ћемо искључиво о овом предмету неколико речи прозборити а за све остало саветујемо критичаре вопросног пројекта, нека изнова узму пројект комисије што смо га у нашем листу штампали , и нека га мало боље проштудирају, пак ће се и сами уверити, да се лепшег измирења и правице између свештенства и народа нашег према нашим садашњим приликама односно свештеничке наплате за свештенодејства, није могло изнаћи него што је пројектом тим означено. Што се тиче манастира, о којима се чују код нас различита умовања и суђења не само у штампи већ и онако од уста до уста, скоро на сваком месту и при свакој прилици кад се само реч поведе о монастирима или о монасима у опште, то сва ова нападања и нагађања изтичу, у колико ми схваћамо, из неколико варљивих побуда, које ћемо ми предходно наспоменути па после на њих одговорити. 1, Тако једни веле, да се у свему ваља држати исто-