Sion

622

Сваки поштееи србо-хрват мора да жали кад му у визите долазе латински епископи, а неумеду ни да говоре добро народним језиком. Време је да се еародима поврате уграбљена права и да се папство посве толиких поражења, понижења, губитака убеди да никаква сила просвештене народе није вредна да поврати на она тамна времена средњих векова; јер свака сила мора да пропадне пред разбуђеном свести народа. Рим је имао и своје Григорије и своје Инокенте и своје Сикете, па није нигда могао постати оно, што је мислио. У овој расправи ми смо видели да се је папство основало на неправди, да је саградило своју зграду на рушевинама права осталих архијереја. Папство до душе учинило је велике услуге јеврејскоЈ цивилизацији, јер она кобна врбмена, кад .је насиље и мач решавао сваки спор, кад су народи морали племству, великашима и млогим владарима жртвовати не само свој живот и своја имања, но и на.јвећу светињу свога дома, да не буде било на Римској столици неколико одважнији лица, јевропа западна можда би се била претворила у пустару. Мм који преживесмо најлепше наше године у наручију папства, и потанко од дуже времена изучавали га у његовим појединостима, после његове велике погрешке од 869. на последњем сабору убедисмо се, да је оно прекорачило границе не само умерености, но и најплиће политичке увиђавности. Еад се папство усудило да прогласи своју непогрешљивост у пркос савета најодличнији и најнаучнији својих епископа; кад је оео подлегло триста годишњим сплетката језуитизма, ваља рећи да га је премилостиви Бог напуштио својој судби. Човекова памет није кадра да промисли божије тајне и да предскаже судбу ове или оне хришћанске цркве, но судећи по Фактима ствари, ееби погрешили кад би закључили да једини спас цапству преостаје у искреном измирењу са православном црквом. Да ко не посумња да ми производимо наш закључак са свим неправилно, модијго наше поштоване читаоце да обрате особиту своју пажњу