Sion

735

У подне кад седају да ручају стану Хрпшћани око трпезе п најпре се Богу моде. Пре свега као што Тертулвјан сведочи, прекрсте се, очитају одломак из св. писма прекрсте јело и пиће, и посде молитве једу. Ориген је сачувао древну при обеду молитву , која гласи: „Боже, који дајеш рану свакој ашвој тварки, даруј нам благодат, да ово јело окусимо с благослоном твојим. Ти си Господе реко. да ако што и смртоносно пијемо, неће нам ништа наудити, само ако име Твоје призивамо, јер Ти си свесилан н безконачно велик. Удали од јестива овог све, што је у њему рђаво, и шкодљиво." Ако је за трпезом било духовно лице, то је пристојало њему, да благослови трпезу. Сваки кад је хтео пити, најпре се прекрсти и призове име Христово , и то је чинио , кад је другом чашу додавао. Често су при обеду певали духовне песме и псалмове. Св. Златоуста саветује мужевима, да уче своју жену и децу таким песмама, јер је то најбољи лек против напасти. „Као што ђаво, вели он. никад не престаје подметати нам своје замке, било за трпезом навлачећи нас на неуздржање и похоте, било у прекомерној радости, тако треба да се и ми наоружамо песмама и псалмима пред обедом и после обеда, и устајући од триезе појмо са женама п децом песме у славу божју." И заиста после вечере Хришћани су благодарили Богу молитвама и псалмама. Што се тиче јела , што га употребљаваху древни верујући, знамо још од апостолскпх времена, да се јело од јела у многоме неје разликовало, јер је Господња земља и све што је на њој (I. кор. 10. 25.). Апостол Павле допушта корнићанима, да могу јести све што се па пијаци продаје, па било то обично ил за жртву одређено месо; но Хришћани кад би били на вечери код невернога нису морали све што им се изнесе јести; кад је месо за жртву одређено било и тим се родило питање вере, онда сваки верујући за избећи саблаза, неје смео окусити од јестива идолима жртвованог. (ст 28.). Први Јерусалимски сабор донео је односно јела овај закључак, да Јудеји и Хришћани од поганика не су смели јести цркавиггине и крви четвороногих и птица. Апостоли хтедоше тим с једне стране да олакшају хришћанима из Јудејства прелазак из Мојсејовог закона у хришћански, с друге — да одклоне поганике од опасностп одпадања у погаништво, зато што се крв пила обично при тадашњем жртвоприношењу поганичком. Осим тога имамо најраннје сведочбе, да су држалп сва 4 поста и постили средом и Петком. Овде је згодно, ла рекнемо коју о умереностн древнпх Хрп-