Sion

61

црква, верна предању источне цркве и њених установа, нији могла, нарочито у она времена, другојачије ни радити, већ онако, како је саборима и установама св. отаца било наређено. Ко је иисао службе сриским свецима, — ми незнамо. Због тога, што је св. Сава имао бољег биограФа, него његови сдедбеници, знамо, како је исти сабор, који је његова оца прогласио за свеца, „бдагословио" њега, да напише каноне, стихире и чудеса своме оцу. За службу СтеФана Дечанског, стоји забележено у љетопису, да ју је написао Глигорије Цамблак, за кога се поуздано зна, да је паписао живот истога краља. За службу кнезу Лазару мисли се, да ју је написала калуђерпца ЈеФимија, коЈа је везла и натпис на његовом покрову. Службу Ђорђу кратовцу, кога су Турци спалили у Софији , писаојењегов сувременик „Попћ Пега," који га је за живота од Турака заклањао. Све ове службе, престављају нам слику онога времена, а време то, као што знамо, било је — време религиозно. С тога је у њима престављено као узор: будуИи живот, а овај земни — као таштина. Описивана су доброчинства, чудеса и друга богоугодна дела светаца. Једном речију, у појединосгима, копирано је „витпјство" византиских црквенах писаца, па је примењено на дела п подвиге светаца српскпх. Оригиналних мисли и ако има — мало их је. Са стране Филолошке имају већег значења. Најстарији рукопис, у ком се налазе службе Србима свецима, јесте један Минеј за м. Дек. Јан. и Фебр. Он је на кожи и писан је ваљда у XIII. в. У њему су службе св. Сави и Јевстатију I. Знатно је, што је то мннеј општи, у коме су правила свецима источне цркве, дакле они су увршћени били међу свеце целе источне цркве, али их Руси нису празновали. За св. Саву зна се, да га је признала и заиадна црква за свеца, и она га и данас бележи као таква у својим календарима, па га на сву прилику и слави. Овај рукописни минеј знатан је још и с тога, што је у њему служба св. Саве другојачија, него што је ми данас имамо. По свој прилици биће, да је она старија од данашње службе. Осем тога, у тој служби св. Саве има иролог, т. ј. кратак живот, чега нема ни у Србљацима, који су штампани у Русији, ни у Минеју срп. Божидара Вуковића, штампаном у Мљетцпма 1538. г. нити у још једном рукопису народне библиотеке у Београду. И у Ундељском рукопису (који је у биб. Московској) од XIV. века, служба је св. Сави другојачнја од штампане. Служба св. Јеветатија редкост је међу књижевним старинама. (СВРШИЋЕ СЕ.)