Sion

125

код тог кладенца чнтади молитве, да би им оке биле успешне, они су огромним тојагама џарали у тај кдаденад да би само замутиди воду, те тако да би пада киша. Причалн су нам да тај кдаденац доноси у нролеће и днпова цвећа, а у јесен поздера, али тих ствари неналазн се право од кдаденца веле чак до иза 14 часова хода. Овај ноздер и те цветове тај кладенац, неизбацује из себе; јер он неотиче пикад, него тако стоје на површју његове воде, докле их ко не завати и не избаци. Кад год би пророци овакг.и нашди тог цвета и тих ствари, неби се радовали; јер у то доба, негледајући на своја џарања и чарања, нису могли никад да замуте воду у н., а кад је незамуте, онда је знак да им је модитва лажна, неуслишана и да неће измодити кише. Зар мадо оваквих и овим подобних природних појава има на нашој земљи? Сетимо се само река и речица у Француској и у другим земљама, које пмају своје редовне придива и одливе, као и мора, а које ио видимом не стоје ни у каквим свезама са овима; јер их има и на високим пданинама и на страшним надморским висинама и површјама. Но да нх оставимо, а да споменемо само језерце Еомско, које јејош Римљанпма, пре Христа, било познато са свог прилива и оддива, негдедајући што је на ужасној висини. Као што ће се видити чудноватост припада речици, а не самом језеру комском, од ког је и варош име добила; но ми тако узесмо с тога, што је Ком већ далеко чувен, а речица тек сдужи за чудо посетиоцима исте. Данашња варош Ком броји преко 16000 душа чистих и овејаних Италијана, а у старо доба, док то место непокорише Римљани, живиди су око тога места Срби и српска идемена Обрићи, Ере и Ерусци. Горе рекосмо, да је овде главно знатна, са своје чудноватости, речица, која се зове Пленијана, по некима тобож од Плинија мдађег, тако ирозвана аеговим именом. Ово се држи само с тога, што је тај римски писац додазио ту и опнсао ту речицу и њене чудноватости. Разуме се да ће свако држати ово за измишљотину, који ијоде мадо ствар ту познаје. Само то језерце лежи у огромним планинама и то управо на граници два поднебја, од којих у једном још може да расте маслинка, а У Другом већ дува хдадан ветар и веје ситан и студен снег. Око језера чине се да су планине ужасно високе с тога што оно није одвише широко и што су ове одвећ стрмените. Узрок овом појаву природном и ,дан данашњи јестаственици приписују онај ис.ти, који је и Плиније приписивао, а то је дувању два сукобна ветра. Бетрови ови увек су дувади у једно и исто време, и у једном и стом правцу; па тако и дан данашњп чине. Југо-западни ветрић