Sion

173

Право покајање, бл. хр., не састоји се само у прнзнавању сагрешења наших, која ми при исповееги пред духовником откривамо; по састоји се још и у истинском кајању и непритворном жалењу за сагрешења наша, која смо ми у животу учинили. Из овог видпте да се исповест разликује од покајања; јербо у исповести тек признајемо сагрешења наша, а покајањем много жалимо, срдачно се кајемо за њих и крајње нх се гнушава'мо; тим пак самим жедимо да у такво пскушење недођемо, у ком би ипак у грех покл.изнул.и. Немојте дакле, 6.1. хр., мислити да је само једна исповест довољна ка оправдању вашем пред Богом, и ка достојном приуготовлењу вашем за св. тајну причешћа; него је нужно, да се поред исповести и срдачно кајете за сагрешења ваша. Истовест је одвећ нужда свакому хришћанину, јербо га исповест опомиње да о стању своје савести размишља, а размишљајући, он лако може доћи да осети у себи чувство стида и срама над гнусним и противузаконим цељима својим; но такова исповест, без срдачног покајања, нпје стварна нити се само њоме оправдање добпва. К правом пак и нстинском покајању, поред исповести, нужно је да се човек грешник, исповедајући сагрешења своја, која је у животу своме учинио, од свег срца и из све душе своје каје за њих, — да се каје, ако је икада што зл.о учинио, зло рекао, зло пожелио или само и помислио; да се каје, ако је био у стању учинити буди коме каково добро, па није хтео; да се каје ако је где нешто рекао и учинио, које није требало да рекне и да учини; да се каје ако је туђу ствар неправедним начином себи присвојио; да се каје ако је из злобе и пакости част и добро име свога ближњега увредпо и погазио; да се каје ако је дане живота свога у беспослици проводио, и страстима плотским прекомерно угађао, а опомене своје савести тврдоглаво презирао; накратко, да се каје о свему ономе, што је помислио, што је пожелно, што је рекао, н што је учинио, које се са заповедима Божјима и правилима св. цркве неслаже; да се каје и скорби, што је греснма својима Бога и ближње своје увредио, и да се стара, да учињено неваљалство п неправду сваким могућим начином заглади. Који се овако, бл. хр., за своја сагрешења каје, тај неможе а да из свег срца неомрзне на њих, и да не пожели унапреДак иснравнији и бољи бити; но то се баш од њега и тражи. Јербо к срдачном покајању, поред исповести, нуждно је да се човек грешник тврдо завери, да више неће чинити зло, зашто се сада каје?