Sion

181

а ми ћемо оставити овај привремени свет, који је за нас као путнику време спреме н заслуге, у коме добијамо нове силе да можемо постићи жељену дељ спасења. Нек се дакде радује православна црква , нек се моли за народ и светлог владаода, а радујмо се и ми с њоме, јер је на љубави његовој основана срећа наша и наше отаџбине. Старајмо се и ми укупним силама и сајединимо молитве наше са св. црквом, да Господ узвиси престол нашег господара Милана, те да буде он необорими стуб св. православља. И тако да се у цркви Христовој, у овој благодетној скинији гоже коздру^н Г осподб, л не уелокикг, свагда ч\је глас поборника њених, глас верие деце, која заједно са св. црквом певају господу Спаситељу Исусу Христу: Нреунстомх окрлг;« твоема покллндемсл клдгн, просмре профош пцегрншенУм нлшнхђ Хрнсте Боже. ПодокГш же перкооврл^нлго нлмг длрокл покллнатпса. Амин. О о^ношаима српске цр^ве наспрам цр^ве цариградс^е од првих времена њенога би^а, па до данас, (од Н. Ружичића.) Есдност сриске црквенске мсторије — као науке. — Важност црквено-историјских ислеђепа ио историју сриске цркве. — Извори историје. — ЗадаЖа и илан нашег састава. — Деоба на иериоде. Сви, готово, народи, који су грана словенскога племена, имају своју црквенску историју, која је више или мање у целини написана и научно израђена; а ми Срби ни до данас тога немамо. Не може се рећи, да се није и на том пољу доста писало, али морамо иризнати, да су то тек одломци и уираво грађа за историју. То сведоче многи сниси, који се у доцније време појавише и на нашем , и на туђем језику и који говоре о једиој или другој еиохи наше црквенске историје; то сведоче и многи љетоииси, који у ово последње време на јавност изађоше, те у многоме разсветлише ову и.ш ону страну наше црквенске историје; то сведочи на иосљедку и наша грађанска историја, која у свези с развићем државе и