Sion

194

дад народу новом завету пеможе се назвати арви, изабран и Богу најугоднији народ\ Ни један народ неможе хришћанског Бога назвати својим исвључним Богом, који би друге народе мрзео, гопио и презирао. Већ, на против, врата су хришћанског божмјег царства свима народима као и свима људима отворена , и благо онима, који зарана та врата виде и познаду! Хришћанство је дакле у основи својој вера светска, вера васионска у толико: да сви народи и сва племена људска имају једнако право на живот и развитак човечански, на усавршавање свију добрих особина и природних дарова својих, да имају једнаку наду на нриступ у царство божије, на милост небескога Оца. Но све то имају само под условом, да ненреступају главна начела Спаситељеве иауке, да неруше основу његовој божанској вери: а то је да не газе право на живот и слободу другим народима, да варварски неискорењују и негњече друге слабије народе. Иначе, ако то чине, онда хришћанска, а па име наша прав. црква, колико је у основи својој оашта, васионска, саборна и ааостолска, опет, кад се тиче одбране потлачепих народа и њихових иајсветијих права, опа постаје по нревасходству народна црква, која своје верне крепко зове и ирикупља па одбрану св. олтара и гробова, која у приликама и сама води иа одбрану отаџбине, слободе и правде. И у таквим приликама наша св. црква ноказује своју велику моћ , као што и у овом срећном догађају , кога спомен од пре 60. година славимо, наши стари крсташ барјак из цркве Таковске развише и Милошу Обреновићу у руке га дадоше, те он, Папојен јуначким духом наших дедова за крст часни и слободу драгу, одушевљено узвикну; „ево мене, а ево вам рата.с Турцима!". Такав велики тренутак, као што је за народ Српски устанак на Цвети, исто је за Хришћанство свечани долазак Спаситељев у Јерусалим на последњу борбу иред васкршење. С тога светкујемо даиас у целом Хришћанству велики и дивни иразник Цвети, а уједно ми овде у Србији славимо и