Sion

197

некада радосно и с поштовањем сећати наших дела и заслуга, као што се и ми сећамо наших таковских јунака. Јер, заиста, и ако је божанска Христова вера и Јеванђеље постало основа моралном животу и, готово да рекнемо, цивилизацији садањег света, опет још много и много треба труда, пожртвовања, обавештања и примера, те да вера буде у истини путевођа људима и народима у њиховом духовном унутрашњем животу. А тако исто с друге стране, и ако је ова наша мала и друга отаџбина слободна, но још млого и млого треба озбиљног, поштеног, и патриотског рада и самопрегоревања, млого увиђавносги и слоге, те да се самосталност и слобода Србије утврди и да се под заставом њеном, и осталим притиснутим деловима нашег мучеаичког народа, извојује нраво на слободан живот у духу хришћанске правде и српске просвете. Па с тога пре свега, драга браћо, хришћанска дужност и наш грађански и српски позив налажу нам, да овакве лене и оише-народне светковине узимамо за повод и прилику, те да се унутрашње крепимо, зближујемо, да своје слабости и недостатке исправљамо, да се духом преображавамо и благом Спаситељу уподобљавамо , а грађанским и државничким делима нашим да се толико узвисимо, како би нас и најдаље потомство с благодарношћу помињало, као људе добре хришћане, врле и заслужне србе, који су не само умели да сачувају тековину својих отаца и дедова, него су кадри билп, да ту тековину на духовном и просветном , на политичком и бојном пољу умноже, удвоје и утроје. Дај Боже , да се ове жеље у велико испуне, и да се скорим по свима и најудаљенијим и највећма угнећеним крајевима српским, а под светлом круном помазаника божијег Обреновића IV, заоре слободне песме иа цвети : Тјемже и ми јако отроци аобједи знаменија носјаште, тебје аобједитељу смерти воиијем: осанна во вишних! Амин.