Sion

249

стопи у један великн савез, да га новеде, охрабрн на велика предузећа! Овај се историјски Факат находи код свију народа. шта више нема народа, који се је могао подићи до свог жуђеног развнјћа без јуначких вођа ванредних ђенија. Ову нам истину ставља пред очи наша повеснпца; јер у њој надазимо некодицину мужева, који су настојавањем и радом умели да народ уједине, снасу од пропасти и да га доведу до деног бдагостања. Викача и букача је било, а и биће их у свако време, они су живе ране на живом телу народном; народ их је вавек презирао и, хвада Господу, данас је дотле бар код нас дотерао: да не верује ни њиховим лепим речима, ни угдађеним беседамај, већ им одпева овако: иокажите ви злонатнпци, мученици у делу: да сте морални, да Бога поштујете! да хришћаиске дужности тачно вршите и да истински љубите отаџбину, пак ћемо вам онда веровати".. Ми'неможемо а да се не зарадујемо кад овака осећања у народу видимо, али шта да кажемо о исполинској нашој интелигенцији? Што је огледало за лице, то је повесница за разум човеков. Бар наша повесница требало би да руководи сваког србина и да се на њу свн угледамо , из ње спасоносне за народ науке црпимо. На темељу ове повеснице нико несме одрећи: да је наш народ дотле цветао , докле је био побожан, моралан. А кад је у нераду завладала себичност, разкалашност, неправда, да нам је тад народна слава потавнела! Наше народне коловође хоће да народ подигну неким новим, бог зна одакле позајмљеним средствима, заборављајући: да је животворавајућа вера јединствено средство, које може да пробуди народ из самртног дремежа, да му ране залечи, махне, које су нам велико царство низринуле. одстраии и народно злопаћење оконча! Подражавати својим старим страстима, — највећа је пропаст морална, а та је болест код нас млоге већ окужила.. Неодричем да немамо по где који изузетак , но позитивио тврдим да се више ради по ће®у, за собствени свој рачун, него ли да се народу помогне, да му се судба ублажи. Н. пр. наши су кметови већнм делом златољуби, па с тога више иду на руку турцима и потурчењацима нежелн својој браћи србима. Бог им судио ! Многи наши синови бадава се школују на западу; јер нам више шкоде кад се у отаџбину поврате нежели користију. Наше је свештенство све од Новог Пазара до Призрена на најнижем ступњу развитка; па кад би знало и хтело да што за народ изради, њега спречавају