Sion

241

Противниди и јаки иепријатељи православља и источне цркве — Бранимир и Теодосије — наскоро се преселе у вечност, а њихова меета заузму ревностни заштитниди православља и искрено одани ка источној дркви епископ Ђорђе и кнез Мунтимир (882 г.). Папа Јован VIII, неколико пута укоравао је епископа, Ђорђа и кнеза Мунтимира за њихову приврженост к источној цркви; саветовао им је, да се одрекну од царигр. патријара и да се покоре Нонеком 1 ) енископу Мелентију, који је такође исповедао православно-источну веру, али је признавао и власт папину. 2 ) — Али ови прекори неимађаху никаквог успеха. У то време јави се силни гонитељ словенског језика и жестоки непријатељ православно-источне цркве Јован, архијепископ сплетски и митрополит све Далматинске општине, ревностни поборник латинизма. Находећи, тобож, многе мане и јеретичке мисли у словенској литурђијн, тражио је да, се у свима црквама словено-српским при богослужењу уведе латински језик, јер вели: да „словенски језик, тобож, смета Словенима да се спасу." 3 ) Сад тек настаје још јача борба Срба против срамног нападања од латинских приврженика. Срби, поштујући свој драгоцени матерњи језик, јако се одупру томе и реше се да сачувају словенску службу. Нападаји су од стране Латињана такође јаки били, а нарочито у оближњим местима око Рима, где становаху помешани насељеници пола Словени пола Талијанци. Најжешћа борба беше у Хрватској и Далмацији у време избора епископа и свећеника. — Словени су желили Словенина, Латини Л.атињанина: једни су желили службу на словенском, а други на латинском језику. — У овој борби постојала су два табора. Предводитељ првог православнословено-српског табора беше епископ Нонски Глшорије, а г ) Нона је била главна варош у Хрватској, која је лежала близу данашње Нине па заливу Пунтадурског залива. — Слав. Древ. ТаФ. I. II. ка. 2. 31 стр. 2 ) Гајег I. р. 186: — Мацијев 50. — Глас. књ. VI. 84 стр. 8 ) Раг1. 111. 8асг. I. III р. 86—92. Глас. књ. VI 85 стр.