Sion

307

да се гако рано скупи ово руске цркве и да се не разилази док се и литурђија није свршида ? Без сваке сумње покренула га је сиипатија наспрам православног словенског богослужења, које служи, као очити иодатак за историке, с научног гледишта. Овај случај преноси становпике Прага па оио време, кад се из средине његове појавио Хус да заштити своју народну цркву и словенско богослужење, и бз г ди успомену на оне минуте, кад су Чеси у бољим религиозним нриликама били , и изјављивали своју жељу , да се сједиие са православно-источном црквом. Свака истинска и права душа хришћанска мора им пожелити, да ту своју нрастару жељу остваре, чега им од свег срца и ми, као њихова једноплемена браћа, желимо. — До душе и данашња омладипа чешка улива велику наду у срца верних и исгочно православних хришћана. Она се у садашње доба ватрено заузима за своју иародност и свој матерњи језик. Има јаког изгледа, да ће чешка омладииа скоро сбацити терет са своје душе, који је толико векова гњечи и у тами блућења држи. Време је да у очи свом обманитељу св. оцу — папи кажу: један је Бог — Бог неба и земље непогрешим, и њега као таког верујемо и вероваћемо; а ти доле с твојом охолошћу и гордошћу никтоже Еезг гр^ ток/ио единг Богг, вели св. писмо. Научи се дакле св. отче најпре поштовати ове речи, пак ћемо тада твоји бити! — Време је већ једном очи отворити и угледати се на једноплемену браћу своју у Седлецкој губернији, Привислинском крају, која се пре пеколико месеци изпова поврати у наручја нашој мајки св. прав. цркви. Дај Боже да овај успех и код младих Чеха наскоро угледамо ! .. . . Н. Р. О одношаима српс^е цр^ве наспрам црв^е цариградс^е од првих времена њенога биЈ\а, па до данас. (НАОТАВАК). Ова два наведена летописа, као што видимо међу собом неслажу се у хронологији — односно овог значај-