Sion

399

Јован Угљеша, бивши деспот тих иредјела , због којих је распра и међусобно непријатељство тих двеју дркава постојала. И тако Угљеша у почетку 1863 г. пошље депутацију у Цариград к патријару Фидотеју. На врху ове депутадије био је архијепископ Тесалијски, коме беше дано пуномоћије од стране државе, краља, народа србског, да може ступати у договор са патријаром на све могуће усдове, само да би он послао своје људе у Србију , да скину клетву и анатему са Срба. — Царигр. патријар депутацију српску прими у Цариграду врло ласкаво и први услов његов ради помирења беше , да Срби новрате цариградској патријаршији све оне еиаркије, које је Душаи завојевао у рату с Грцима и српској иатријаршији присајединио. На овај услов срнска депутација иристане без сваког даљег размишљања. И тако царигр. патријар, утврдив договор са срп. депутацијом, пошље своје посланике у Србију заједно са срп. депутацијом , којим у дужност стави, да, но долазку у Србију, скине проклетство цар. патријара са српског народа, цара и цркве. Овај закључени уговор међу депутацијом српском и царигу. патријаром, усљед којег су и посланици грчки у Србију дошли, не изврши се одма, већ протезаше се дуго време — неизвесно због каких узрока. Истина , у ночетку 1371 год. Мир беше објављен , али ипак па тај ма остане још не вазобновљен и новим пријатељством утврђен. Јер у тој години (1371) погине Угљеша у војнн с Турцима , који је и највише желио мира с патријаром цариградским; а и брат његов краљ Вукашин буде убијен у бегству његовим слугом Н. Арсенојевићем, 1 ) и као што је било природио мислити , натријар српски, без ичијег је знања, и послана депутација сриска у Цариград натријару, — ползујући се државним безвластијем одкаже услове , који су уговорени са царигр. патријаром без његовог саизволења , т. ј. он нехтеде уступити царигр. патријаршији тражење од стране цар. патријара епархије. Те тако

1 ) Срп. нар. пстор. 89.