Sion

430

самосталности сматрамо их политичним мученицима; а међу тим историја сведочи, да су тији мними мученици били најгори мучитељи православнога рускога народа. И кад би могли, без сумње, и сад би их гњечили , као што гњече русе у Галицији. Но обратимо се к историји уније у Русији. Црквена унија у југо-западној Русији Фактично се започела на крају XVI ст., т. је. од 1596 године, но још за дуго до тога времена јавила се римо-католичка пропаганда међу православнима русима. Историја свједочи о покушајима Рима још у вријеме св. Владимира (ј 1015), који је као што је познато, оставио незнабожство (988 г.) и објавио православље господствујућом вјером. При овоме великоме кнезу рускоме видимо у Кијеву римо-католичког мисионера у лицу бискупа кољберскога Рајнберга, али мисија његова није имала успјеха. Исто тако не имадоше успјеха и покушаји знаменитијех папа Григорија VII, у другој половини XI столећа и Иноћентија III у почетку XIII ст. Руси не обратише пажње на њиове посланице и осташе вјерни православној цркви, почем беху убјеђени, да је „вјера латинска зла и закон пихов нечист". Тек у вријеме татарскога ига (од 1240 до 1480 г.), кад југо-западне руске области стадоше прелазити у зависност Пољака и Л.итоваца, католиштво поче се ширити по тима областима, нарочито у Галицији, ђе Пољаци поотимаше православне цркве и манастире и обратите их у латинске капеле. По распоређењу папе Григорије XI, у 1375 год. основана би у Гмлицији латинска архибискупија, а 1381 г. Урбан VI уведе и инквизицију. Скоро затим (с 1386 г.) католицизам поче се распрострањавати и у литовско-руским земљама. Литовски кнез Јагајло ступи у брак с насљедницом пољскога престола Јадвигом, одрече се од православља и насилно стаде уводити римокатолиштво у својим земљама. Сви православни руси и литовци бише лишени грбова племства и чиновне службе , а једини само римокатолици могаху се користовати тима правима. Фанатизам Јагајлов узбуди против