Sion

469

и приљежни, а при том чуварии и штедљиви, јер знајте да данас само вредни и чуварни народи напредују, дочим народи лењи и раскошпи пропадају и исчезавају са дица земље. Сврху свега пак чувајте своју земљу, коју сте од старих својих насљедили и не упуштајтеје без велике невоље из својих руку , ма вам туђинди колико за н.у нудили и давали , јер нема тога блага, којим би је исплатити могли; тако је скупа ова земља, на којој ми Срби живимо! Наши дедови нису је за благо купили ни по милости добили , већ су је крваво извојевали од непријатеља свога , који се овде угњездио и осилио био. Земља је ова драгоцени аманет од наших старих, у њој почивају кости наших праотаца, па зар да је ми тако олако напуштамо ? Зар да се нокажемо неблагодарни и недостојни потомци својих прадедова ? Зар да нас наши синови и унуци проклињу, што им нисмо кадри били дедовину њихову сачувати ? — А што се једном изгуби , то је доцније тешко повратити. За то се дакле клоните сувишних трошкова> нарочито приликом свадбе, крсног имена , ногреба и парастоса, као што је код нас уобичајено; све се то може са мање трошка, па онет за то људски и хришћански провести; не одајите се којекаквом силовитом и шкодљивом пићу, које вам трује здравље, упропашћује имање, помрачава разум и наводи вас на свакојака зла и безакона дела, но будите у свему умерени као што Бог заповеда, иа ће те бити здрави, мирни и дуговечни. — Женске нека се оставе скупоценог, помодног одела , па нека пригрле своју старинску народну ногању, коју већим делом саме израдити могу и која је тога ради и јевтинија и постојанија, а за Србкиње много приличнија. „Не чини хаљина човека доста да је човек чисто и пристојно обучен , а за то се не иште много трошка. У место којекаквих раскошних и непотребних трошкова нека сваки од богоданог имања свога по могућству своме прилаже на цркве и школе, на болнице, сиротињу и друге човекољубиве и добротворне цели , па ће тим начином одужити дуг свој према роду и ухватити души места на ономе свету....