Sion

505

4.

Период постепеног опадања невависности српске цркве и саврженог упадка и потчинења веног цариградској патријаршији. I Друга сеоба Срба у Аустрију иод ПсКским иатријаром Арсенијем ЈовановиКем и узрок ове сеобе. — Узрок иада сри. иатријаршије и коначно њено иотчинење грчко-цариградекој иатријаршији. Еоначна деоба сри. цркве , на Австро -маџарску, Грчко-сриеку и Црногорску. Стање српске државе, у овом периоду наше црквенске историје, беше врдо тужно и жалосно , па и стање српске цркве ни уколико није боље било; јер благостање њено зависаше вазда од благостања државе и народа. и вавек су у тесној свези међу собом стојале. Знамо, да су се Турци врло грубо и тирјански опходили наспрам својих побеђених народа. И Срби беху тако несрећни, да су на себи више пута испитали суровост и тирјанство тих азијатских дивљака и српских крволока — Турака. Најзад, свирјепост и дављење тих неучевних тирјана дошло беше врх сваке толерантности, те с тога Срби беху принуђени тражити спасења и заштите у туђој земљи. Мало више ми смо казали, како је у 1690 години Арсеније III Чарнојевић, патријар српски, због истог узрока, побего с великим бројем срп. породица под заштиту Аустриског цара Л.еополда. Али и после тога свирјепост безбожника — Турака продужаваше се и даље над нокореним бедним срп. народом, те с тога ми видимо где се на ново срп. народ спрема у бегство^ е да би избегао робство свирјепих варвара. — У име тога беше се скупило много отличпих Срба, са својим породицама, иод предводитељством самог патријара Арсенија IV Јовановића, да беже у Аустрију. И једва што оставише своја огњишта и упутише се преко Дунава у Аустрију, по примеру својих предшественика, а шпиуни подкажу ту намеру Тур-