Sion

517

иарод и људи. Тако је то, Миличиначко, огромно и прекрасно гробље бивше таквим још 1867 године ако је овај тако звани „Коњеки гроб, оно, пропало је и сатарило се за цигле две године и неколико меседи више, јер је тада, по уверењу власти, још постојало, и то од вајкада и од искони што но реч; и сви туђини неутаманише га до своји собствени варвари и изроди. Нема ту више до 5. поклопница савршено заривених у земљу и 2 биљега јако изобијаних и искварених, остало је све сам камен, као да је за помост неког пута сиремљен и излупан. Сво бивше огромно прастаро српско гробље и неналичи на друго ништа, до на остатке ситног камена и обирака од направљеног каквог помоста (калдрме) великог. Оно и изгледа још жалосније и ојађеније, од осталих гомила камења, тиме што сва околна брда, иа и сав Влашић нигде нема камичка на себи, но је сав саздан из саме земље земљаних брда, провалија, бездана и т. д. Кажу, да је само Корон више Орида Шабачког, са својим развалинама кадар на човека оволико тужан, јадан и несретан утицај произвести колико Коњски гроб. На изкрњеном једином мало впше сачуваном огромном биљегу, од својих 9 стопа над земљом, 6 ширине и 5 дебљине, још се једва разиознају ова писмена: Д П 0. годинз сллк^ . .. погив ... (1) мркодртг . . . скоем . . , (3) божи . . . зшл . . . код . . . г (н . . . лкт ... (5) скои земл . . . гшменит . . . Дакле од прилике: 1784. славное године — погино Мркодрт — својем — божији — земл код — ун љут — своји земл — племенит. — ПГга би вредило за све нас, и за сво Славенсто да је ово сачувано, — пптам сав народ наш, и преклињем га брацки и спновски: да неруши своје старине, да их неутамањује и неквари. Овакви поступци леже са вечним и гнусним прљотинама на липу наших научењака власти свију, што их час пре неопишу и не очувају, и вечно ће остати на душама њиховим, као и народа нашег, којп то све квари и руши! 9. Звечко новије српеко гробље. Скоро на синору Обреновачком, на једном високо-равном, од неколико хвати широком, а дугачком, језичцу, између Саве и Обреновачке баре, стоји садање Звечко гробље, у коме је пет до шест биљега из 18 века. Описивати ово, као и одвећ маловажнију ствар, било би сувишно, с тога наводимо, са худог и ништавог надгробног украса његовог само овај једити тужни и чемерни надпис, који невреди ни труда око читања написаног, а камо ли да се снима