Sion

483

своје цратиоце удавила. —• Да Саул знаде, да гонењем својим само повећу љубав у народу према невином Давиду буди, он би га за цело на прво и највише достојанство подигао. — Да је Авесадом опет предвидити могао да ће сопственом смрћу грешну своју намеру — измирити, он би за цедо те штетне и сујетне умишљаје своје из себе прогнао и у послушности према великом оцу своме заостао. Али и Вукашин да је знао да ће крму народне среће пропасти на сусрет повести, он би се, ваљда, од крвннчког дела свог задржао, а народ српски да је своју несрећу и блиску — извесну — пропаст догледати могао, ох! та он би убицу цара и упропаститеља силне и славне отачбине своје смрћу уморио, а престо и господство свога милог завичаја избранику своме повсрио и тим јединство и целину васколиког народа очувао, а за несрећне дане сву народну снагу пребрао и у скупу одржао! Историјске ове истине по могућству претресавши, позивам вас сада, богол. слуш. да се помолимо свемоћном, свевидећем и свезнајућем творцу ове дивне и неизмерљиве висијоне, да у нами чисто срце створи и дух прав у утроби нашој обнови! Кад си нас о Боже Теби на славу створио, вечном нас душом задахнуо да се на веки Теби клааамо, Тебе славимо, Твоме се величанству и велељепности дивимо, и да ти пребогату милост, неизмерну благост и штедрост превазносимо и величамо; то нас озари, о Господе, сунцем правде и свете истине Твоје, па да тим бајним светилом руковођени узнамо пут правди и срећи водећи, а здобу, завист, освету и мржњу као кужне демоне и извесне упропаститеље за времена одбегавамо! Та ми смо сви дело руку Твојих, на отвратиш ли Ти лице Твоје од нас — ми ћемо се сви у старо своје ништавило опет повратити, пропашћемо; да, пестаће нас са свим те када нам већ није делу извесна исхода, мисли жељена уепеха; кад нам је свима трновит иут кроз живот намењен,