Sion

644

еозддшд , дрх1ф«л\х и нек^рнуш Т ^рчиномх врлтски потол12 рдзд^лении" Ј ) На другом месту находимо, како један честитн грађанин - Србин качечтвује Грке. „Иго фанариотско несносније је и много теже од ига турског. Сада арестају гонепа од стране Турака и гонитељи осе&ају човекољубље, али гонења и мучења од стране охолих и бездушних фанариота сад се тек шире и расилам&ују и она нас сада воде с дана на дан све ближе и ближе ка коначној ароаасти. г ) 1 ) СборннчЂ ист. Старооб. Поиова — 20 стр. 2 ) Далмат. Маг. 1849. г. — Код горњих иавода држимо да иеће бити иосве сувишно да, ради потпуног утврђева, више нававедене карактеристике — односно грчких јеппскопа у Србијн наведемо један одломак из бугарске брошуре, која је 1860 г. у Цариграду на бугарском и Французском језику, под насловом „Кодгдрм н шсшее греу. даокенство" штампано у журналу „Болгар. књижици" год. III. ч. I. Ево је: „Народ наш," веле бугари цариградски, обраћајућн се 1860 г. ка свпма нашим саотачаственицима, пе само ненађе у нашим пастирима — грчким архијереима руковође народае ка вечном спасењу , већ , шта впше , посведневно могли се видети од њихове стране примери гнусног разврата и унижене вере, који нас примерп воде у вечну погпбију. Уместо да иду по стоиама И. Хрпста, чије су слуге, и у место, да подражавају апостолима, чпји су сљедбеници; уместо, да се труде да просвете стадо своје јеванђелским пстинама, а они, на жалост, преокренули своје високо служење у господско ужпвање. У место да служе на углед стаду свом частитошћу и поштењем и да буду „содго ^емлн," а они су постали каменом саблазна, о којега се спотичу п разбијају — срца верних. Сматрајући јеппскопске и архијешгскопске катедре, као своје сопствене спахилуке, патријар п његов синод не постављају на епископске катедре људе , који су образовани и просвећени здравом и истином науком и који су морални у животу свом, као што то захтевају апостолска правила и правило 12-то лаодикијског сабора, већ постављају и одређују на архијеппскопске и јеппскопске катедре такове , који насићавају своју жећ среброљубља грабежом, као што то нризнају сами грч. архијереји, кад силом истражују од народа да му помогну исплатити ту глобу , коју су обећали при избору патријару и његовим члановнми. И таким начином јеиископи,