Sion

617

се тидале одговорности и оних, над киме је извршен, и онога, кои је извршио. Да би још испит имао вид праве свеШгенорадње препоручује се на другом једном месту: „да се испит свршује и стојећи и под епитратиљем." ! ) Као што видимо , важност брачним испитима даје , не само моралпа страна човекоиа, него јошт и власти су свопм уредбама ову подржале, али кад се мало дубље у саму ствар упустимо , увидићемо да се брачни испити, према оволикој и оваквој важности њиховој, неврше код нас ни са оним уважењем које им приличи, нити на месту, које њиховој важности треба да одговори. II. Кад кои домаћин хоће да жени сина или кћер да удаје, он ти непига никога. Често се на започетом послу око женитбе или удадбе појављују препоне , које би требало пре започињања уклопити, ал самосталан госа неће тутора. Он чим средством проводаџије са својим пријатељем ступи у повољне. прилике, он одмах дарива девојку да други нико до проситбе незна , па баш кад комшилук о томе и дозна, опет је то далеко од попиних ушију, да неби о неким препрекама пре испита папипао. Кад већ буде на проситби, опи иошто све сврше , што по њиховом обичају извршити треба, прихвате се пунога стола, па тек онда пошљу једнога да зове свештеника да учини испит. Свештеник већ, разуме се, без изговора одмах мора девојачкој кући да иде, макар што се то често и у сутоњ дешава , али му је у дужности, да то тамо чини. У противном случају искусио би посљедице казнителног закона , кои каже: „свештеник, кои позван без довољног узрока недође девојачкој кући да испит учини, да се казии у новцу од једног до десет талира." 2 ) Из казанога види се, да свештеник пре тога нити је знао за тај иснит да се о ирепонама размисли, нити да о

2 ) С№ 23. 1869. год.

2 ) Еазнит. Закон §. 367.