Sjećate li se još?
Ко би помислио, да ћемо ми морати мјесецима “да станујемо по тамним пећинама, посрћући по остатцима || мртваца и да ништа друго нећемо видјети до пушке и бомбе, гранате и шрапнеле и опет шрапнеле, гранате, бомбе и пушкег Доста с тим!
Смрт се шуља око нас, можда је већ спремна да нас узме и да нас окруни мученичком круном.
(„Из пакла на кршу“, дневник Аугуста Албертација)
» · >. Чим сам се мало опоравио — довукли смо се некако до једне шуме, коју су још наши људи држали, али чим сам се тамо довукао, наши се људи повукоше из ње. Више нас рањених морало је у тој шуми цијелу ноћ остати. Крај мене је лежао један у прса рањен. Њемачки метак скроз му је прса пробио. Једном другом је граната ногу смрскала.
Одједном опазисмо у шуми непријатељске патроле.
Нијемци су се приближавали и ја сам мислио да ми је куцнуо задњи час. Онда ми нешто паде на памет и ја намочим своју руку у крви онога у прса раљеног и њом окрвавим своје лице. То исто учиним и ономе са смрсканом ногом. Нијемци су дошли у нашу непосредну близину, проматрали нас и, држећи“ да смо мртви, отишли даље. Коначно сване дан и белгиске нас патроле покупе.
Били смо спашени!
Тако описује један Белгијанац свој спас пред њемачким патролама.
Рат у бројевима За вријеме рата гинуло је: | 4 човјека у минути 240 људи у сату
6400 људи на дан oo \ # ZAR 818 # о, O — 13 — Žž | (= |
=
4 #
o # Из % 4 e 4 , MA AN
%