Sjećate li se još?

по глави, кромпира више није било, нема ни капи млијека — већ само црна кава и репа.

Дјеца су ми потпуно изгладнила а спаса ни помоћи ниоткуд. Четврт године сам радила у фабрици, али сам тешко оболила на ногама и пала у кревет. То је конац пјесме... убоги сам богаљ, који ће на концу свршити у убошком дому за старце...

Рецепт из једног женског часописа у августу 1917.: „Јаке састојине кавених сурогата могу се лако ублажити ако се у текућину на врху ножа саспе мало натрона. |

А ако неко воли јачи окус, нека у ту текучину убаци неколико зрна соли.

Франкфуртер Зејтунг из 1918 препоручује: Сурогат уље за салату, прашак за мармеладу, умјетну маст, прашак за јајни сурогат.

Овако је било до новембра, а онда се опет много Tora промјенило. Мени је било све горе. Ја и убога Лота добили смо због слабе хране смекшавање костију... Дјеца су ми се посве распустила. Муж ми је због неизљечиве плућне болести већ 4 мјесеца у болници. Сумњам да ће му боље бити. О потпуном оздрављењу нема ни говора, каже лијечник. Он се на фронту јако нахладио и његова се болест погоршала.

Како је теби драги брате“...

Ти си имао срећу да нијеси позван у рат, јер је твој пук цио погинуо“.

(Из писма једне бечке раднице њеним рођацима у Америци.)

-'95...