Sjećate li se još?

рени и укочениј Неким од њих, који су дуже ту лежали, било је лице посве изнакажено, а тијело у униформи набубрило и отекло. Ови споменици на овом тешком путу казивали су, да те овдје на сваком кораку чека смрт.

Па ипак смо ишли даље и гледали по терену гдје би се могли заклонити. Нашли смо један камењар са кржљавим дрвећем. Око нас су падале нове жртве и број непокопаних мртваца све: је већи бивао.

Сви који су туда наишли били су покошени. Бјежећи пред кишом метака они су очајно скакали да се домогну једне мале узвисине и да ту макар какав заклон нађу. Није им много помогло, јер је смрт и из камења пиштећи косила људе. Меци и камење људе су формално прикивали на стијене. Дуго то није трајало — али то никад нећу заборавити.

Мало утврђење је на јуриш освојено. Капетан Дуса, погођен у срце, скљока се. Једна ручна граната добачена преко бодљикавих ' жица, погађа Француза усред лица и он се откотрља“ у један понор. Друга граната убија Бертуција, а метак рањава Соренцинија; крај њега падају и многи други. Али, што да вам читам ову срашну листу палих и рањених“ 2

(Арнолдо С., погинуо пред Горицом у новембру 1915)

„.. Било је то у Добручи. Добили смо наређење за јуриш. Паклена се ватра отворила са обадвије стране. Као избезумљени трчимо према Бугарима. Наједном осјетим као да ме нешто, жацну у десну страну. Трчао сам још неколико корака и пао. Страшна пуцњава и тресак. Нијесам био онесвјешћен, па сам опазио да ми читаву десну страну облијева нешто млако. Погледам, а десне ми руке нема. Око мене се чује само јаук и јецање. Предамном лежи један Бугарин са забоденом бајонетом и пушком у грудима. Пушка се још клати и мртвом

06