Školski glasnik

Стр. 10.

прорачуну 27 0 /о, а за 1908. год. тражп се 32%. — Ово је одличпа мпсао. Мо с обзпром па тешкоће, које би се појавиле у пзвсђењу тога, у гакој земљорадппчкој државП као што јеСрбпја, пе би ли бпло лакше изведљиво онако образовање народио за зрелнју омладипу, каквО је засновао Г р ун д в п г у Данској ? Хрватска и Славонија. 1 1змеђу учнтел>ства српског п хрватског дошло је до деобе. Свп су бплн у једној заједници, али под хрватским имепом. Старешпне п вође учнтељског удружен.а нису увалч-пле праведне захтеве Срба учпге.г.а п морало је доКп до расцепа. Срби се удружују на самосталиој оспови и покрећу свој лпст „Српскн Учитез", који ће нзлазптп у II, Градшпци под уредннштвом Мнл. Млађапа. 11о поједшшм среЗовима Србп учптељи се већ оргапнзовали, без разлнке по карактеру школе. Све су ово појаве, које дају наде, да ће се п сриско учптељство спојити у једну спажну војску, која ће као моћна н спремиа целпна у многим просветним пнтап.има бптн чинплац којн одлучује. Тако је и право! Не познајемо своју спагу, а кад је једпом упознамо, спашће нам вео с очију н указаће иам се слика много свежпјпх боја и пластнчнијих облика, која ће нас жпвотом својпм задобити за себе, да се пренемо из мртвила и похитамо њој спремни, сложнн н одлучнп. „ Хрватс.ки пгдагошко књижевни збор нздаваће од сад „Напредак као научно-педагошку ревију. 3'редник је Ст. Басарнчек. Оп ће заступатп у листу теорпјску педагогпју. мање чланке п белешке, Помагаће му у раду: Мплап Пејновић за практичну педагогпју, Даворпп 1 рстењак за педагошкп преглед, Јосип 111 к ав'пћ за књижевпп преглед. Напредак ' ће пзлазптн у месечппм евескама по цену од 10 К годпшп.е. Као додатак »Напретку« излазпће двапут месечво, лист »Хрватски учнтељски дом«, уредннк му је Степап Шмид. Овај лпст ће заступатн мисао у корист слободне школе и слободног учптељства. овом правцу поде.љеп је рад п у словеначког учптељства око „Попотнпка и „> чптељског Товариша". Бугарска. Почетком ове школске године уведепа је у бугарске осповпе школе нова Паставна Основа. По тој Паст. Основп најмањп број часова је 22 (у ј. п II. р.) а пајвећн 26 (у III. и IV." р.) односно 28 (у III. IV. р. где је један учитељ са сва четири разреда). Осим тога је уведеп ручнп рад у III. IV. р. као пеобвезап предмет. Од 22 часа у I. II. р. отпада по два часа на нргање, певање, гимнастпку и дечје игре, у свему 6 часова. Остаје 16 часова за науку о вери (2ч.), за бугарскн језпк (10 ч.) и за рачун (4 ч.). III. IV. р. отпада псто тако на техничке предмете по 2 ч., а тамо где је један учпгељ са сва четирп разреда по 1 час за старпје разреде. У погледу наставе у пауцп вере, нова бугарска Наст. Осн. стала је сасвпм иа иравилно становпште. У прва трп разреда све молптве узнмају

се само на бугарском језику. Сам обим градпва у поједиппм разреднма сасвпм је па свом месту. У I. р. се учп само ирекрстити се и молптва господња. Од библпјских прпча не узпма се пз старог завега пишта, а из новог завета о рођењу, крштењу, врбнци, васкрсењу и вазпесењу. Оснм тога поучпп разговорп с децом о њнховим доживљајпма у школи п у породнцп. Мп смо с" пезнатном пзмсном све то заступали п прп стварању наше нове 11аст. Основе, алн у пас се пе може ннкад нз својс рођене увпђавностп пешто ирихватптп, пего се мора годпиама држагп старог шлога, и тек кад други свет далеко одмакце од нас. ми се опда сећамо, да пођемо за њим, У опшге је цела ова Наставиа Оспова -са свпм напреднпјег духа, ослобођена од мпогпх непотребностп. а ирнмерена добу дечјем п обпму наставног времеиа. Гако је нз осталог веронаучног градпва узсто пешто нз старог завета једнно у III. разр.. а све остало је нз новог завега, догма је само у толико заступљспа, у колпко сс спмвол вере учн на матерњем језпку н у кратко објашњава. Словенски језпк пОчпње се у IV. разр. Рачун у I. р., сва четирп. впда узима седо 10, а до 20 само скупљање и одузпмање. Оси.ч тога уиозпају се деца само са ] /а 11 V*, а даљп разломци до У 10 уче се у II. разр. Земљопнс и повесппца. ирава п дужпостн грађана, прпродоппс, све је то одабрано како треба н свакп школскн радник мора одати призпање људима, који су умелп тако добро средитп паставно градпво.

Једиа л<»кција библијеких нрииоведака мз Старог Завета. Прича о Јосиф у.*) (Како су бра^а продала ЈосиФа). Методски поступак у 11!. р. 1. Веза са пређашњим. Учили смо већ о Јакову. Како се Јаков звао још друкчије? Израиљ; свугде се тражи одговор у потпуној реченици). Зашто се звао Израиљ? — Ко му је дао име Израиљ? — Ко се још прозвао по том имену Израиљ? — Од кога се намножио народ израиљски?— (Од синова Јаковљевих). Колико је синова имао Јаков ? — Сад ћу вам приповедати о синовима Јаковљевим. 2. Приповетка. а)ЈосиФ и његова браћа. -Јаков је волео све своје синове, али је опет највећма волео сина ЈосиФа, јер га је он највећма слушао. То браћи Јосифовој није било право. Они омрзну на ЈосиФа. Браћа су Јосифова чувала овце у пољу. Једанпут отац пошље ЈосиФа у поље. да видп шта браћа \ а ^е код оваца. Јосиф послуша оца и оде у поље. '*-) II о библ. прпи. Ј. Г>оро 'Рв.