Školski glasnik

Бр. 1.

ШКОЛСКИ ГЛАСНПК

Стр. 5.

вишем стручнол заводу. Држи се, да би се овако школско уређење могло спровестн, јер су у том правцу учшљени већ преображаји у Норвешкој и Данској. У Норвешкој по школском закону од 1896 год., деца уче 5 годпна у народној школи, 4 годиие средњу школу и три године гпмназију. За Норвешку би дакле, важила

X. Сиетем у Адтоии.

II. Франкфуртски систсм.

III. Фратсф.уртски систем без школске предспреме.

ова проста шема: Норвешка (од 1896.)

Школ. Година година. живста.

Средт&а школа

Народна школа

12 11 10 9 8 7 6 5 4 3. 2 1

Ј8 17 10 15 14 13 • 12 11 10 9 8 7 С

Дансна (од 1903.)

Гимназија I Разред' | реадке

Средња

12.

сЗ

11.

10.

Р-1

9. -|

-:' сг

сб с:

8. 1

. §

' ^

с! о

7. |

Општа

ни5ка

Општа

нижа

на

става.

н а

става.

Школска

ИТколска

нредспрема.

предспрема

Оп ни на

шта жа . става

Ново уређење у Данској допушта деци, да после четворогодишњег полажења народне школе, иду у средњу школу опет четири. године, а захим у гимназију три године или у реалку једну годину. И у Данској и у Норвешкој, уче се за те три године у гимназпји стари језици, један нов језик, математика и природопис, а све то одговара отприлике доњим и горњим разредима хуманистичке гимназије, реалне гимназије и вшне реалке. 11 у Немачкој се ради на сличном иреображају. Но у њО-ј се тај преображај више распростире на горње разреде до-тичних завода. Тесс последњих година иде се и за преображајем основне наставе. Познато је, да данас жпвот у свему ставља друкчије захтеве на појединца, него што је то било у прошлости. Наука, филозофија и вештина дају увек нова и драгоцена градива, које школа треба омладини да преда. То је само гако могуће, ако се из старог насгавног градива све изостави, што је од мање вредности за образовање иојединца. Покрет школског преображаја захватио је, дакле, у Немачкој гимназије. Најпозна тије таке реформне гимназије су алтонског и ф ранкфуртског система. У њих је уведена постепеност према овоме реду:

Држи се, да је овака школска реформа доста приближна јединству школе; али је још све то далеко од онога, што Рајн заступа. Но и ове до сад учињене реформе изведене су у малој мери, а то се тумачи тнме, шго за тај покрет још нема чврста темеља и јаче воље у народу. Преображај народне школе зависи од броја деце. Свугде хде један учигељ учи сву децу у једној општини, зову у Иемачкој једноразредном школом. Таке школе су негде и •полудневне. У једноразредној школи сва су деца у једно псто време у школи. Ни у једном школском систему не тражи се у погледу метода, поделе, еко номије времена, така опрезност као у једноразредној народној школн. Многи учитељи у такој школи нису никад као код куће. Али има понегде и таких вештака, којима се човекмора дивити. Који се учитељ нпје навикао да наставннм часовима савесно располаже, није довољно дорастао своме звап.у; успех наставе бива непотпун п губи се добра воља за рад. С тога се растрзање наставних предмета од једног часа до другог, сматра за знатну погрешку, од које треба сваки учитељ лнко више може да се чува. У погледу поделе разреда обично на доњем наставном ступњу узимају два разреда, а на средњем и горњем три. Налази се и таке поделе, да је и на доњем ступњу по три разреда уједно. а.ли се то цени као неправилно и заступа се мишљење, да то треба сузбијати. Што брижљивије спрема учитељ у такој подели

косе по по