Školski glasnik

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 1.

прва два разреда, у толпко олакшава себи посао у горњтш разредпма. Налази се н такнх једноразредних школа, у којпма има у нижем ступњу више деце, него и у средњем и у вгпнем. У такој школп учитељ сам сеои кварн иосао. По невољи има и таких школа, у који.ма се зоог разних незгода држи полудневна настава. У такнм школама је непрактично делити школу па три одељења. Мпого правилније је, да се ту спајају све два п два разреда. У Корист бо.Ђег школовања тражи се, да свугде где је 80 школске деце пли је прешао тај број, буду две учнтељске снаге. 11олудневна настава као пормална у^тапова у школи, морала би сасвпм престатп. Мо н. пр , у неким немачким покрајпнама не може то да се изведе због недостатка учитеља. Свугде, где нма 80—120 школске деце, морало бн бити два учптеља. Тада бп се настава могла поделитп V два одељења, и ако би оба та учитеља споразумио радили, могло би бити повољиог успеха. Пз педагошкнх п школско-техпичких разлога, тражи се да свакп разред има свог учитеља. Тек тада се може ошпте народно образоваЈие тако подићи, како народним потребама одговара. Држи се, да би у школама са внше разреда . и више учитеља, повољнији успех био, кад би се више увађала заједпичка настава (коедукација — мушка и жепска деца заједно). Ово заступају др. <1>ишер школ. саветник и др. Грундшајд држ шк. надзорник у Берлину н ректор А. Хијеронимус у Лееру. Мн с.мо веК раније из нели како о томе мисле некн стручњацп, који су противнпци тога*) Ако је најгемељнији разлог за коедукацију само то, што би се многи милијуни заштедилп спајс .њем разних женских п мушких школа уједно, оида се и ту огледа само онај практични матерпјалистнчкн дух, који веје кроз садашње др\-штво. Но школа мора имати узвишеннји циљ, а у корпст тога цпл)а, нема јаких и осведочеипх доказа, који говоре за коедукацију нп код нај% ) „Шк. Одј." 1906. бр. 23. и 24. „Нацрт за школ. Уредбу", стр. 373.

култураијих народа, а што је који народ мање културан, тим мање је подесан за његове школе систем коедукације. /Кел.а да се опај виши васпнтни цнл., помогне коедукацпјом у настави, само је жеља и нема пракгичне вредностп за садашње друштво. У погледу броја разреда, данас се још увек одржава троразреднп п шесторазреднп систем. Дошло се до уверења, да шесторазредни снстем не одговара најпотпуппјем. школском уређењу. Варошке ш,•оле у Немачкој јако су се развпле и потребно им је да се продуже разреднма. Стога се држи, да би за мање варошп и већа села бпо подесан систем четвороразреднн, а за средње и веће варошп и за велике сеоске општине, систем осморазреднн. Овај шири систем и у Немачкој је тек последњих годпна узео впдннје размере. По статистици од 1906. годппе било је у 57 велшшх вароши у Немачкој, 20 осморазредннх и 27 седморазредних школа. Но _уређење школа н у наставном и V васпитном правцу морало би што већма пћи за тнм, да што више деце дођу до највишег резреда. Ако су највиши разреди народних школа празгаг, онда је стање тих школа нездраво. Нлн је неподесан наставнн илан и тражи сувише или у старању око саме школе није све у реду. Немачкп школски људи веле: »Више вреде шесторазредне школе са пуним горњпм разредима, него осморазредне с празнпм горњим разредпма«. Ово би могло бити мерпло и за наше нрилике. Педа гози народие школе жпво расправљају последњих година питаЊе о попуњаћању тих пајсгаријпх разреда. V неким варошима пок)'шалп су, да у корист тога смање градиво у Наставној Основи. Некн су опет томе хтелп тако помоћи. што су наставно градиво тако разредилн, да је н. пр. у 8. разреду у главном понављање, проширење и учвршћивање знања, које се дотле примило. II нова Наставна Осггова ;;а берлннске школе у многоме је изведена у таком правпу. У погледу новог уређења варошких школа неки школскп људи (СгоШе,