Školski glasnik

Стр. 8.

школски ГЛАСНИК

Бр. 1.

се као јавне нормалне школе у којима би настава одговарала шесторазредној и вишој дечачкој школи или реалтди. А виши лицеј да има течај од четири године п да прима само оне ђаке, који с успехом сврше лицеј. Неки су кругови школскл у Немачкој :;а то, да се по разредима знатно смаљи број деце, како би се индивпдуалшгм поступком око појединог детета више постигло наставом. Свакојако настава јако пати због препуњених разреда, због недовољног броја учитељских снага и недовољне замене. С тога и Немци веле, да су још далеко од школског идеала проф. Кећшке а, који тражи, да у једном ра;;реду не буде више деце од 30. О манхај мском школском систему*) разна су мишљења. Чека се за тим, да се виде успеси, који су постш нути у иојединим местима, где се чине покушаји са таким разредима. Извештаји о покушајима, који су у томе вођени у Лајпцигу саразмерно су повољни, но коначни резултат моћи ће се донети, кад се тај покушај изведе до краја т. ј. после седмогодишњег проучавања. Незгода је, што пзвестан број деце изађе из тих помоћних разреда пре времена, због сеобе у неку другу четврт, где нема тих помоћних разреда. Но поменути извештај истиче, да скоро сва та деца, која су у науци заостала те стога преведена у те помоћне разреде, имају неке телесне недостатке или су иначе болешљива. Тако их има б нервно слабих, 4 с погрешком у говору, 8 тешког слуха, 13 кратковидих, 11 слабокрвних, 4 туберкулозних. У погледу Манхајмског система, држе неки стручњаци (X. Шерер), да је он поникао због неподесне школске ор ганизације у Манхајму, где је знатно претоварена Наставна Основа. С тога баш и износе школски стр\ г чњаци (учитељ Прајс у Јени) као основу школској организацији питање Наставне Основе. Иначе је констатовано да Манхајмски снстем помоћних разреда, није нова мисао, него *) Види „Шк. Одјек" 1906. 23. и 24. бр. Стр. 373.

да је још у деведесетим годинама то поникло у Вормсу. Но у Вормсу у тии помоћним п упоредним разреднма нису само она деца, која су од природе слабог дара, него су ту у приличном броју и она деца, која су због разних неповољних прилика заостала од наставе и стога нису могла упоредо с другом децом да достигну цнљ. Но осим тога је у Вормсу, из тих поменутих година уведено, да сваки учитељ недељно два часа, после редовне наставе, утроши на ону децу, која су заостала у настави због дуже болести или друге које сметње. Ово се уводи и у школама у Шарлотепбургу. Овде ће се увести поред помоћних и упоредних разреда за слабнју децу и помоћнн разреди за даровитију децу, а у ове разреде увешће се између осталог ]| настава у странпм језицима. Но ово је већ мало већма комшшцирана школска организација, јер то не само да не одговара оној излазној тачци: »да сва деца обвезна за школу, у прописаном року а по једном наставном плану достигну једну сврху«, него се ту већ ствара веће разликовање деце, и V томе се не може видети опште лековито средство, него напротив, треба се чувати од сваког заплетеног уређења. Мишљење, дакле, о тнм Помоћним разредима не може се још тачно изрећи, јер се то питање мора још дуже времена проучавати. За сад смо изнели какви погледи владају у напредних школских кругова, у погледу уређења разредног и поделе оп штег наставног и васпитног програма. У даљпм одељцима изнећемо погледе напредНих школских љуДи, о преображају школске наставе, око појединих предмета. Држимо да је потребно сваком нашем учитед.ском другу, да је познат са сувременим назорима напреднијих просветних кругова у страних народа, а на првом месту, да знамо мишљење немачких педагога, јер они још увек воде понајглавнију педагошку реч. Мишљења ова износимо на основу најновијих њихових опсежннх извештаја крајем 1906. године. (Продужиће се.)