Školski glasnik

Бр. 2.

ШКОЛСКП ГЈТАСНИК

Стр. 29.

да своју децу путем »Привредника« у Загребу намештају за шегрте. — Школски Савет извештава да је своту од 5874 круне 34 фнл. у име допуна плата учитељсинх одобрио. — Узет је на повољно знање извештај члана Стевана В. Поповића о изасланству у Ловру ради зидања нове школске зграде за женску школу о трошку фонда школскнх жигица и уступању земљишта на коме ће се зграда зидати епархијској управн. — Потврђен је избор Богдана Лалошсвпћа за учитеља у Дардн, а прквена опћина у П1умберку упућсна је да поново обави избор учител,а тајним гласањем. — Није уважена оставка Ђ. Миркова учнтеља у Септандрији на катихизацијп пошто је дужан све предмете у школи предаватп, •— Потврђен је пзбор Мпрослава Бугарског за учитеља у Чобапцу. — Одобрено је Радославу Кућанчанину учитељу у Бапу, да може глобу у оброцима уплатитп, п нсти је враћен у звање, алн је дпсциплпнаран поступак протпв њега настављен. — Милутин Кашанин постављен је прнвремено за учитеља у Болману. — Препоручена је Школском Савету молба Марије Михајловићеве учителшце у Болману да јој изда декрет. — Примљено је од Адама Рајснера у Осеку 177 круна 16 фил. као приход од школских жигица за други кварт 1907. год. — У Литобу је посгављен привремено за учптеља Глигорије Белодедић, а Катарина Маширевпћева прпвр. учтттељпца из Срп. Гарчина и Катарнпа Трифуновнћева учитељица пз Поче променуле су међусобно места. - Јелка Васиљеска постављена је прнвр. за учитељпцу у Ланчугу. Јован Коцкар постављен је привремено за учител.а у- Шароку; осим тога решено је вшпе предмета од маље важности.

ГЈреглед књига. Покрет. Свеска 4. Од чега болује Матица Српека. ОдТих. Остојића. Цена 60 пот. Манаст. Штамп. Поводом дискусија на Матичиним скупштинама, о њену књижевну раду, проФ. Остојић изнео је у више чланака мишљење своје о томе и штампао га у „Бранкову Колу.« У горе поменутој књизи одштампани су ти чланци. У тим чланцима изречена је многа лепа мисао и многа истина изнесена отворено. Но мало је света који ће истину примити како треба. С таким разлогом је данас све теже ићи напред, с тога нам и ствари на преображају Матичина рада стоје и не крећу онако напред, како би многи желели. Но није за то стање одговорна само Матица и људи, који су у њој радили и раде, него за то треба да прими одговорност и све наше друштво. Годинама је то друштво у недовољној мери водило рачуна о

раду Матичину и о раау наших скупштина, а сад наједанпут хоће да де Матица препороди у онако просветно средиште, за које треба много јачи темељ, него што га је друштво до сад спремило Матици. Ми држимо да ће све реФорме, које се у садашњем облику износе на Матичиним скупштинама, исто тако дочекети, кроз дужи низ година своје реФорматоре, који неће с њима бити задовољни, као што и ми са овим стањем сад нисмо задовољни. Основ томе незадовољству је то, што Матичина задаћа није посгављена на ону основу, каква би јој била најприличнија према приликама у којима ми Срби живимо у овим крајевима. С малим, повременим реФормама од данас до сутра, неможе се ту ништа постићи. С тога би требало да Матица узме на себе улогу друштва за даље образовање народно књигом, а Матица Школска — коју би требало створити — да тај рад изводи школом. Све оно знање и васпитање, које би зрелија омладина народна добила образовањем у школи за даље образовање, све то знање требало би да књиге и издања Матичина допуњују, развијају и учвршћују у тој омладини и у народу. За овакав рад требало би израдити програм. који би ишао у две упоредне линије. Један део би означио шта све има да се унесе у оно образовање, које се добија у школама за даље образовање народно. а други би део означио, како ће се и у којем обиму то обухватити у књигама Матичиним и издањима за народ. Као што се за школску наставу мора одабрати градиво из сваког псјединог предмета, тако би се и у овом књижевном раду морало на тој основи средити градиво. Како у народ не спада само ратар него и занатлија и трговац и помоћник. шегрт, слуга, жена, девојка и т. д. требало би осим основног знања из свију грана науке (с неким изузетком), дати и васпитања које треба сваком том члану народа. Почети и истрајати, дакле, у образовању нгрода од старијих на ниже, а не задовољити се и ослонити се само на оно образовање, што пружи основна школа најмлађим нараштајима народним или у бољем случају доњи разреди средњих завода. То незнатно или површно образовање млађег нараштаја узрок је, да се не појима вредност неког знања и науке по живот и национални развитак, узрок је да наша књига која носи знање и поуку, још и сад се слабо прима у народу; узрок је многом чему, а све то уједно доводи нас до тога да и с Матичином задаћом нисмо на чисто. У корист прегледа целог тог рада, требало би издавати годишње једну опсежну књигу — Летопис -- о свему што је на том послу урађено и шта би још требало да се уради, према ономе што с&м наш национални карак-