Školski glasnik

Стр. 38.

ее створп потпуна светска гакола. По закону од .1902. добивају црквене школе, које поотоје поред ошнтиноких гакола. прппомс ћ од општнна или од гргфија, али уз то имају над њима право надзора месни илн гр фијски саветпици. Либерализам је жестоко устао протпв таке уредбе; то је довело до предлога да се црквене школе сасвим укину, односно да се претворе у општинеке школе. Настава у вертнауци у тнм школама, бпла би као и у општинекнм необавезна. Црквц је остављено да један дан у недељи узме за наставу у верн. Која школа пе пристаје на ту уредбу, неће јој се датп цотпора. По допугатено је у онпм крајевима, у којпна полазе школу деца једне вероисповеетп, да се настава у веронауци мгже ф^култатпвно предаватп. При донашању закона поннкао је расцш међу доњом п горњ^м кућом. У горњој кући су лордовн и црквенп д стојанственлЦ'! ; они су ишлн за тим, да што впгае очувају црквене гаколе и наставу у веронауци. Влада је међутпм донела у доњој кућп нов законекн предлог за школе, од једног параграф^. г Ј,ок се расправљало о Бирреловом шк «лском закону, апелацпја је доиела једну пресуду, којом је забацила накључие обо куће. Она је регаила, да се светзке школске власти не могу прпсилити на давање иотребнпх средстава за копф^сионалну наставу. Овим је цео спор решен у корист либералног становишта, али пресуда апелације није постала правомоћном, јер су лордови у горњој кући умели то да покваре. Но влада хоће и ту.осујећену пресуду да оствари као закоп. Предспрема многих енглескнх учнтеља треба да је боља. Полазак семинара није обвезан, то се не би могло за сада нн извести јер цела Вел. Британија има само 44 семипара, Семинарисге уживају знатне помоћи, с тога се многп пријављзју на пријемнн пспит. На ове исппте иријављују се РирИ {еасћегз, а ових има у Епглеској отприлике 27.000, т. ј. 17 од стотпне свих учитеља. Ови ђчци - учитељи узимају ее између даровнтих ученикаосновне школе. Своју каријеру почпњу још од 13 године под руковод ством ]едног главног учитеља. Ако такав ђак не добије место у еемина]»у, он ионово иде у учцтеље и после неколико година иријављује се на исппт за аутодидакте, где се не тражи мпо-

го. Већп део оваких учптеља, остају за века несамосталнн учптељски помоћнпци. Близо 50% свпју енглеских учптеља имају бољу стручну предспрему. Овн. су послс учења у семпнару посгпглп академскп сгепен. Ово се постиже на три пачина; нлп самосталним учењем илп на Воуа1 С 11 е^о о1' ^спепсе плп на (лпуегзНу Со 11е§;е. Тако образовани учитељи биг.ају обичио школскп управитељн. 5 чптељске еу плате доста мале особито ако се сравне са осталим чиповипчкпм платама сродпог етепепа п кад се узмеу рачун вредноет епглеског новца. Саразмерно добре плате пмају учитељн у Гр< фијп Знззех у Хеетипксу. Та скала пзгледа овако: А. Главни учитељ (највиша плата поетиже се у 11 год. елужбе) I. 3600—4200 К (у школама до 200 ђака) II. 3600 - 4800 К (,, „ „ 275 Ј Ш. 3600—5680 К (,, ., преко 275 „) Б. Главне учитељ! це I. 2760—3840 К ј II. 2760 -4320 К < као нсд А, Ш. 2760 — 48С0 К ј В Оспоообљени учитељп 1900—3200 К (ово се може постићп у току 12 годигање службе, ако главнп учптељ препгфучи учитеља за иовигаицу која годигање износп 120 К ) Г. Оспособљене учпгељпце: 1600—3000 К. (. Неоспо собљенн учатељи: 1560 —1800.К, -а може постићи за 5 годпна службе. Ђ. Неоспособљене учптељице: 1200—1560 Каможе постпћи за5 годпна службе. Главнн учитељ може да добије још доплатак. ако у гаколи има гато већн број деце, алп и тога нема много, јер и тамо је свет противан закону којн гонп у гаколу. Учитељице п као удате остају у звању. У варошима су гаколе већином еедморазредне. Школска обвеза траје од 7 — 14 годпне. Од 5. годнне мора дете поћн у 1п1'ап1" 8:-ћо1, где се спрема. у читању п рачунању за праву школу. У гаколи ее много часова узима за наставу у језпку и рачуну. Ово је разумљив". Мере њихове иису на десетпчном сиетему; разне мере и теговн оснивају се иа исто тако многим и ]азнпм аритметпчвим једпницама. II наука у језику много је тешка енглееком детету. Бескрајан труд ствара пзговор и правопис.