Školski glasnik

Бр. 5. Школа о Настава. Бугарскз. Почетком ове школ. године отворено је 82 нове школе. Од тога је 67 онштинских, 13 државних, 1 приватна и 1 за путујућег учитеља. — Указом од 8. јан. 1908. потврђенје нов закон за основне и ередње школе. Енглеска. Нови школски закон од 1905. који није горња кућа прихватила, хоће у Енглеекој у главном ипак да изведу. Министар Мс. Кенна у новом свом предлогу тражи да се ово усвоји: У будуће да буде у Енглеској само једна врста народних школа, ове да издржава и пази држава. Од учитеља да се не тражикакве је вере. Настава у вери да остане у оном облику, каква је у оиштинским школама од 1870. г. (настава у св. писму без верског обележја). Дечји родитељи имају право, да им дете буде примљено ма у коју јавну народну школу. Ниједно дете не може се нагонити, да иде у неку другу школу, осим јавне народне (општинске) школе. Досадашње слободне (црквене) школе, могу и даље поетојати; оне ће добити државну помоћ (али не из општинског пореза) ако одговоре овим условима: Морају одговарати захтевима просветног одсека; наставни план мора бити сагласан са планом општинских школа; у њима не сме бити мање од 30 деце; не могу бити једина школа у дотичној општини; не могу сз водити ради трговине и не смеју узимати већу школарину од 9 пенса недељно. У општини која има само једну школу, не може се вероисповедна школа помагати јавним новцем. Где има старе Фундације за вероисповедну наставу, може се водити настава на трошак вероисповести (цркве), али у њима не може радити редовни општински учитељ у школској згради. него суботом и недељом, или другог којег дана пре или после школе. Обе врсте школа и општинске и слободне, добивају једнаку државну помоћ 2.7 ш. по ученику. Свака општина мора бар једну трећину државног пореза дати за школу. Мс. Кенна хоће овим предлогом наново да покуша, да уклони верски спор из школе. Пре 18 година створене су општинске школе. Оне су радиле врло добро, али тада ностадоше (црквене) школе са државном припомоћи. Гдеје била само једна школа, тужили се родитељи, да плаћају порез за таку школу у којој нису они газде.

Стр. 71. Овом приговору хоће закон даиспуни што треба, с тога узима у своју управу све јавне школе, а тамо где има само једна школа у општини, допушта само ту једну. Ако нека општина има више школа, могу постојати и црквене школе; оне ће добити државну помоћ као и општинске школе, али се не могу издржавати општинским ирирезом него добровољним приносима. Где у једној општини постоји само једна школа, мора се обрађивати проста настава у светоме пиему. Вероисповедна настава искључује се из обичног школског времена и водиће је посебан учитељ. И овај предлог наишао је на отпор осим других противника, баш и међу самим учитељством. Заступник учитељски Тоха11 , противан је да се слободне школе ставе у изнимно стање, јер ако им се укине оггћинека помоћ трпиће у првој линији учитељи; против предлога, а у корист права цркве, уетао је и епископ Кентербурски, а тако и епископ Велдон. Но понајважније је, што је баш сам управни одбор (54 члана) енглеског учитељског удружења уетао против тога да се црквене школе ставе у изнимно стање. За ускршњу главну скупштину једногласно предлаже тај одбор ове одлуке : 1. Школе нод уговором биле би за сво школство једна насилна и неизлечива штета, јер а.) оне би изашле испод сваког јавног надзора и управљања; б.) оне сметају једноставном националном школском систему; в.) приход тих школа недовољан је за њихово издржавање иимао би ту последицу да би се смањили уепеси школе; г.) деца из тих школа иду у школе занатлијске, куварске и школе за домазлук дотичног меета и губе штипендије одређене за ученике на општинским школама. 2. Управа тих школа била би чисто приватна, већином клерикална и обично недовољна; ђ.) На тим школама била би мања учитељска плата и неједнако поступање; е.) Учитељи на тим школама били би обвезни и за многе споредне дужности (појање, недељне школе и т. д.); ж.) Учитељи би на тим школама изгубили своје повишице. 3. Главна скупштина противна је предлогу да је настава бесплатна и противна је и да се уоиште уводинека школарина и да се тако деца деле једна од друге. 4. Скупштина поздравља ове основе у закону: потнуну јавну управу и надзор школа;

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК