Školski glasnik

9

Сгр. 102.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 7.

Доцвије је дошло време, да је и држава законским чланком од 1879. год. Увела у обвезу наставу у мађареком језику. Тиме је рад већ био јако отештан. Но у последње време настава у мађарском језику узела је још јаче размере. тако се данас већ и на нижем ступњу тражи осим вежбања у читању, разумевању и говору мађарском, да се и настава у рачуну осим на матерњем језику и на мађарском језику изводи. Међутим наставно градиво остало је исто као и онда, док није било ове тешке обвезе. Таким захтевима, а према опсежности наставног градива, настава није у стању одговорити. С тога треба учинити оно што смо били дужни давно извести. Редуцирајмо рачунску наставу у границе чисте практичне потребе и распоредимо је кроз разреде тако, да се олакшају тешкоће које данас постоје. Тако ће се у неколико смањпти онај напор који данас постоји у наетавном раду. А једино тако ће се наставом у рачуну одговорити правој њеној сврси. Н, Сад. Т. НостиЋ.

Педагошко преглед. Француска. Још од осамдесетих година прошлог столећа, у Француској се извело оцепљење школе од цркве. Ово је по цркву у толико теже било, што се држава хиљаду година није старала о школи и све оставила цркви. Само пристанком црквених власти, могао је бити учитељ постављен и решен службе. Рад учитељски стално је био под надзором свештенства, које је могло учатеља уклонити без икакве даље одговорности. Тако стање било је врло тешко по школу с тога пише један Француски писац у 18. веку, „село је друштво, чији чланови су сиромаси. незналице и сурови." Било је истина на разним архијерејеким саборима закљ; чака, да се поправи стање школе, али ти закључци нису се никад извршивали. Само поједине личности стекле су заслуге око унанређења школе; тако је каноник <1е 1а 8а11е 1679. г. основао друштво браће у хришћанској цркви. То је друштво основало известан број школа и у њима држало наставу. Пред револуцију 1789. г., ни половина за школу обвезне деце, није имало наставе. У другој ноловини 18. столећа неке општине већ прихватише отварање школа. Но и где је било наставе, стојала је сасвим у служби цркве ; но стварна настава и потребе у жиоту сасвим су

изостављене. С тога је с разлогом Р иш еље у свом политичком тестаменту оиомињао, да се школа не остави језуитама на милост и немилост, јер ће та а сва државна звања доћи у руке Језуитских васнитаника, а ови иду за другим интересима, а не интересима отаџбине. У народној скупштини једногласно је истакнуо захтев, да настава дође у светске руке; у великом делу оних нацрта, који су били за ре®орму тражило се, да школа дође под државну управу а учитељско звање да зависи од испита за оспособљење. На жалост ти захтеви нису изведен.1, јер није било новаца и наставничких снага. И Наполеон I. хтео је да држава управља школом; али он није био противан да свештеници у приватним заводима настављају, а ово је било у оиреци са уставом и владом. Заиста су биле издате наредбе о учитељском образовању, школској управи, школском уређењу и др. али и овде је сметало што није било новаца и нотребних снага за наставу. Тако је свештенство без велика труда под Бурбозцима опет потпуно овладало школом, с тога је и могао Француски министар просвете 1830. г. изнети мутну слику коју даје народна настава у Француској. Год. 1827. било је 54^ неписмених међу младићима од 21 године; год. 1833. било је 50^ мушких и 75^ женских неписмених. Кад је држава, год. 1833. узела у своје руке народну школу, подигла се ова нагло. Учитељсви семинари намножили су се н. пр. од 13 на 76. Али под Наполеоном III. црква је опет добила превласт над школом. Год. 1872. од 38.818 учитељица које су припадале конгрегацији, било је само 3816 оснособљених. Слободном наставом (закон од 1850. год.) дигао се број црквених школа, а нагло опао број светских школа. Но тек један мален део народа дошао је до наставе: три четвртине народа остало је необразовано. Од осамдесетих година у 19. столећу. узела је држава школе сасвим у своје руке; од тог доба нроцветала је школа нагло. Расправљањем о религијској настави скренута је поново пажња западних педагога на наставу у моралу у француским школама. Настава у моралу полази са тог становишта, да се њоме више него другим којим наставним предметом буди и негује дечје интересовање, јер њоме ее морају у ученика развити прави истинити осећаји, који ће бити довољно снажни да га номогну у борби за живот кад дође _до не-