Školski glasnik

Стр. 105.

ће се конгрес поделити на три г^авне секције. У I. секцији расирављаће се иитање: „Појам народностл и заачај њен но васпитање, ре®ерент је Јосиф Хавлик. Осим тога ће бити два подреФерента за а) сродност, заједничке одлике народа словенских, живот, рад и борбу народну; б) ваучно разлагање о народности с обзиром на биологију, нсихологију и социјологију. У II. секцији расправиће се питање: „0 народном васпитању у школи," реФерент нредседник школског одбора Заједнице Учитељских Удружења у Чешкој Ф. В, Моравец. Осим тога ће бити три под ре®ерента за питања : а) о заједничком духу у настави, б) утицају народа на школу, в.) уређење наставних предмета, основе и уџбеника у народном духу. У III. еекцији расправљаће се нитање: „НароДно васпитање ван школе." РеФерент је председник Заједнице Чешких Учитељских Удружења за Шлеску Ш. Немец. Осим тога три подре®ерента за питања : а) васпитање у породици за друштво и даље народно самообразовање, б) научно и уметничко разлагање о образовању, в) интересовање јавности о питању народног образовања. Поједини реФерати ће бити штамиани и разделиће се учесницима конгреса. На скупштини за констатитујиеање ре®ерисаће се: „0 задаћи и еврси Савеза Словенског Учитељетва". 0 задаћи Савеза међу учитељством реФерисаће 5. Скала, а о задаћи Савеза у народу, реФерисаће Матија Хајни, који је и српском учитељству познат са своје заузимљивостл у упознавању чешког учитељства са српским и осталим јужнословенским школеким и учитељским приликама. Р&според овога рада за конгрес приказује нам и ту браћу Чехе, као озбиљне и спремне раднике на просветном пољу, на које треба да се угледамо. Само таким истрајним радом могу се постићи успеси, који доносе користи општем нанретку једног народа, а служе му на понос да има таких просветних радника. На тај значајан дан, кад ће се из свију крајева словенских окупити учитељство у Прагу, требало би да наше сриско учитељство буде застунљено у угледаом броју. Ми се надамо да ће тако и бити!

Практичне обраде. Поступак при плетењу женске чарапе. Лекција за III. разр. женеке оеновне школе. — Катица МихајловиБ, учитељица у Сенти. (Свршетак.) Смањива се обрнуто на све четир игле. Смањива се на првој и трећој игли с леве стране, а на другој и четвртој с десне стране. Дакле треба смањпвати. На којим ш лама смањујемо? Како се смањује? Где смањивамо на првој и трећој игли, где на другој и четвртој ? После прва и другог смањивања обилазимо двапут равно, а носле до краја по једанпут. Колико нута обилазимо после првог и другог смањивдв а ? Колико после осталог? На првој игли плетемо равно док нам на крају не остане четир петље. Онда две заједно сплетемо обрнуто а последње две равно. На другој плетемо две равно, за тим две заједно обрнуто, а остале до краја равно. Тако се ради и на трећој и четвртој игли. Колико пута ћемо сад обићи равно ? (Д в а пуг.) Па опет тако ието радимо док нам не остане по пет нетљи на свакој игли а онда завршује го чарапу. Завршетак чарапе. На четврту иглу сплети равно петље са прве игле. Почни ! Је ли готово? (Јесте). Сад почни другу иглу и на ову петље са тре» ће игле. Почни! Је ли готово? (Јесте). Сад имамо само две игле и на свакој по десет иетљи. У десну руку узми трећу иглу. Почни! 1, Иглу кроз прву петљу ирве игле за тим кроз петљу друге игле промолиш. 2. Памук намоташ. 3. Иглу с памуком кроз обе петље провучеш. 4. Петље са прве и друге игле спусти. Сад на трећој игли имамо једну петљу. Даље! Тактујем 1. 2. 3. и 4. Је ли готово? (Јесте). Сад на трећој игли имамо две петље; сад нрву петљу преко друге превучем и скинем, тако да само на трећој игли опет само једна петља оетане. Тактујем даље до последње петље. Сад памук намотам и одкинем и кроз петљу ировучем и затегнем. Затим се провуче крај иглом на наличје. Е, сад сте свршили чарапу! Сад ћемо да еравеимо чија је најлепша урађена и најчистија. Јер није довољно само да нешто урадимо, него морамо пазити да нам рад чист и уредан буде. Покажи ми Надо твоју чарапу! и т. д.