Školski glasnik

9

Стр. 140

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 9.

стављени школи. Стучњаци су све то посматрали једнострано. Сваки је мислио. да се без његовог предмета не може бити, за то је сваки Форсирао своје предмете у осн. школи. Отудје дошла преептерећеност паставе. Педагози су подлегали навалама разних стручњака. Ето отуд је поремећена равнотежа у настави, јер се с правом замера школи, да не пружа складно образовање. Е, па како да се ноправи ово? Треба пазити на то, шта може дете примити и како је кадро све то сварити? У изб ру градива треба се обазрети на време и циљ школе. Не само у градиву већ и у деци тр:ба наћи начина за настављање. Треба узети све темељно, стварно у опће све оно, што проширује душевни поглед дечји, што развија у њему моћ правилног расуђивања. Требало би узпмати све оно, гато је у опће нопуларно. Свему овоме смета 7 0, што школа нема довољно унутарњу ни спољашњу слободу. Све дотле, док нас буду стезале вериге тешког кретања, дотле се никако не могу санирати ове тешкоће. Требало би градиво смањити и згодно га одабрати. По сродпости требало би довести све у везу једно с другим; то је лек иротив оитерећености школе. То је т. зв. концентрација наставе, што су препоручавали Коменски, Дистервег и др. Свако знање треба довести у једну средишну тачку мишљења и схватања. Наставно градиво мора бити у складноети, у вези; сви зраци науке стичу се у заједничку тачку, у жижу истине. Број предмета треба смањити. У нижим разредима: добро научити читати и писати, рачун у 4. осн. вида; основи за друге НЈуке предузимањем т. зв. очигледне наставе. Од стварних знања: наука о природи и о народима све то у свези с науком вере. У нашим осн. школама, осим матерњег језика има још 2 а негде и 3 страна језика, а све то је, богме, јако тешко. Ма да иредмети техничке струке и не снадају у оне предмете, који се могу узети, кад је реч о концентрацији, опет за то и они се могу увући овамо. Све то може се урадити само онда, ако је учитељ одиста дорастао своме позиву. Ето, тако би се могло иомоћн овоме злу наших школа, које су пошле странпутицом научних стручњака. Много се навалило на школу па није ни чудо онда, што тешко, врло тешко одговара и минималним захтевима животних потреба. За то, да би што боље послужиле својој иравој задаћи, наставу треба упростити, треба узети оно, што

је нотребио и што ће остати трајно. Да би се томе приближили настава м >ра бити очигледна и мора се узети у обзир то, да се много пази на међусобау везу сачог градива. За тим је Милена НедељковиЛева , учитељица из Вршца прочитала своју писмену практичну радњу за III. р. Пошто у Панчеву нема вероисп. осн. шк. за то се ова радња и није могла радати практично с децом ; то је био 108. предмет из читанке: 0 вариву. Радња је израђена врло добро видело се, да је изашла испод руке доброг практичара. На послетлу је прочитао Лаза Терзин, вргаачки учитељ, своју опгаирну радњу. Метод читања и иисања на осневу фономимике. Читава ова радња изноеи 34 — 15 табака рукописа. То је готово упутство за фономимички метод. С обзиром на краткоћу времена, од свега је прочитан тек само онај део, где се говори о исноређењу Фономимике с Гразеровим начином. Читаво ово упутство Лаза Т<-рзин ће отштампати у засебну књигу, па ће се тек онда моћи изрећи коначан суд о истој радњи. После овог била је затворена седница, где се критиковале све радње, данашњег збора. Све радње су примљеве, као добре. Збор је регаио, да управни одбор узме на себе ту бригу, да забавиље овог збора израде један нов нацрт наст. основе за срп. вер. забавишта, па да се све то поднесе најпре овом збору, а за тим Шк. Сав. на одобрење, пошто ова садања наст. оенопа, по мишљењу овог збора, слабо одговара евојој сврси, јер у многом чему премаша снагу и душевне епособвости мале деце. Још је овај збор изрекао и ово: начелно слаже се с тим, да се Фономимика може завести и у наше школе, јер је Фозомимика у многом чему врло подесан метод ; наиме : живост метода, лакоћа, примамљивост и одмереност према дечјем схватању, дају велику важност фономимици. Но, у исто време, виде се још по неке нерашчигаћене и неусавршене етвари, за то се и не може збор потпуно ангажовати за фономимику. Кад све то буде јасно и рашчишћено, онда ће се изрећи коначан суд о фономимици. (Овако непотпун суд могао је доћи само за то, што чланови збора, због краткоће времена, нису могли стећи потпуно јасан иојам о фономимици. Кад се с ече јасан нојам о свему, онда ће се иоћи и даље оним н тем, којим се пошло; наиме: да се Фономимика у својој целости ири-