Školski glasnik

Стр. 146.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Вр. 10.

се учитељска школа не постави на самост^лан иоложај. Но борбу за њен самосталан положај иоззани су да воде осим учитеља, на првом месту, баш сами ироФесори учитељских школа. Предстарник клерикалног правца у учитељској школи, заступао је свој правац и није дао прићи му близо, све до год је могао мицати у упрачи учитељске школе. Ако његови наследници нису његова правца насљедници, дужност им је да у корист самог завода и у име свог угледа, развију рад на реФорми учитељских школа. Но такав рад захтева много спреме, миого сзмостална погледа, много слободнија времеиа и не оптерећености у наставничком раду. У исто доба захтева и од меродавнвх Фактора предусретљивости таком раду, захтева да се једном преставе са ситним, личним, једиостраним обзирима, Може ли то да буде у нас? До сад се показало да не може 7 јер је ретко било да се општа сврха није жртвова»а, тим једностраним обзирима. У таким приликама ко ће да васпита нараштај учитељски, који би био слободан, одушевљен за просветне идеале, енергичан у раду 0 спреми да и не говоримо, јер нараштај учитељски, који би био сло р одан, одушевљен и енергичан, све и да је мање стручно спреман, нашао би извора да допуни тај недостатак. Тако недостатно оружан младић ступа у кругове људског друштва, понајчешће таке, који и не помишљају да г* даље култивирају, иего напротив иду за тим да га навикву на онакав живот каквим они живе. С којим правом се онда може тражити од таког представника учитељског, да буде идеалан пример школског и народног про р ветног радникч ? Та око њега се мора лепим ићи, да се изнова задобија, за свој позив. А сви они којима је за даћа да га задобијају, раде сасвим нешто обр тно. Нашим неподееним школским уређенем, већ напрвом његовом кораку срета га месна „шчол К1 вл ст", која примитивним схватањем својег позава, скоро редовно изазира и у уввђаннијих и сталоженијих школских радника отуђивање од себе и од оних идеала, који треба да су излазна тачка учитељу. Није много боље ни на даљим степеним; 1 , јер свугде се увек и у најви-

шем тенору истиче само власт, па власт. За ово не треба бољих и јачих доказа, него само разгледати рад позваних шк"Лских Фактора. Од почетка до краја, ту је свугде скоро искључиво само суд и адмивистрација и то најобичније врсте. А за време оног необузданог клерикализма Анђелићевског није било ни ваљане администрације, јер њему је ишл> у прилог да школско уређење као и она остала, доведе до апсурдума. Не може се рећи, да тај дух и данас неограничено господари, али се не може рећи ни да слободоумље шири своја крила јер истаћи само начело унапрећења просвете, наставе, а око изв ђења његова обилазити на далеко, то је и онда скоро ништа, ако се и све могуће околности узму у обзир. И тако, пре вего што се изрече резултат, да наше учитељске школе и њихови проФесори не ваљају, да не ваљају учитељи и њихова сирема и рад, мора се прво истаћи она нездрава атмосФера у којоЈ се све то развија и живи. Годинама се тражило од учитеља да „са слаткопјенијем" „сазидава" народ, а у школи како било, затим се тражило да учитељ „ради у народу" (знамо сви како,) а у школи опет како било. И кад учитељи у низу многих година, сами сво^ом ивицијативом почеше тражити реФорме, не у личау своју корист него у опћу просветну корист, њима се или није дало, или им се приговарало да су то њихоре личае и сталешке амбиције. За велики део неправилности не могу учитељи понети одговорност, и не могу се назвати необразовани и некултурни, а коликосу учгатељи мираи и покорни, види се по томе, што су против сваког назадњаштва у нашим автономним стварлма, учитељи увек били први и најжешћи борци. А што се њихови захтеви у корист увапређења школе и просвете, нису никако или тек као од беде прихватали, није и опет на учитељима одговорносг, него на друштву нашем, које. јеучитељеувек тра жило и обећавало им много у корист тражбина за унапређење школа и учитељског положаја али обичн) је слабо што давало. А и кад је давало, увек је имало пред очима сваки обзир пре, него обзир према стварном напретку школе и учитељства.