Školski glasnik

Бр. 10.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 149.

сле, а не да им се мери њихова техника у вештини цртања. б. Класификација. а.) Индивидуални цртежи: 1.) Ђорђе ; 2) Ђорђев отац; 3.) пакетић; 4.) сикирица; 5) кућа; 6.) дрвљаник; 7.) вишња (дрво); 8,) врт. б.) Цртежи акција: 1.) Огац обећаје Ђорђу поклон,- 2.) полазак и (долазак) очев; 3. отац даје Ђорђу пакетић (сикирицу); 4.) Ђ >рђе отвара пакетић; 5.) Ђорђе држи сикирицу; 6) Ђ рђе сече нруће на дрвљанику; 7.) Ђорђе код вишње; 8.) Ђ»рђе сеће вишњу; 9.) вишња нада; 10.) вишња наде ; 11.) Ђорђе се сакрио ; 12.) отац виде иалу воћку ; 13.) г Борђе тумачи шта се догодило. в.) Р епр ез ент а ц и ј а људских ф игура: 1.) с ирочеља; 2 ) са проФила; 3 ) састрага. г.) Детаљи. в.) Педагошпа иитања, 1.) Које сценерије највише дирају имагинацију дечака и девојчица у различитим годивама ? 2.) Који се случајеви приче најчешће репродукују? 3.) Да ли девојчице цртају више сценерија него ли дечаци ? 4.) Које детаље чине деца? 5.) Које нове комбинације и аранжовања она чине! 6.) Како репрезентују људску Фигуру ? (Наставиће се.)

0 вокалној доузици у срп. нар. вероисп. осн. школи. Педагошка расправа. За вршачки епархијски учит. збор, који је одржан у В. Гају, израдио: Лаза ТерЗИН, вршачки учитељ. У кратко речено: Треба предузимати црквене и светске несме. У избору црквених песама не може бити речи о томе : које су те песме, што утичу на срце, пошто се предиоставља, да црквене пееме све од реда имају утецаја

на развијање оеећаја иобожности. За то баш у избору црквених песама једино треба ићи за тиу , да што више одговоримо начелу практачности. Треба наиме, да се учи оно, од чега ће деца имати што веће користи и у свету. Наиме, трсба се старати, да их што боље снремимо да својим појачким знањем могу с јачим интересом учествовати у самом богослужењу. Нарочито наше верои поведее основне школе треба да се старају о леиом лојању, Тим начином се најсшурније васпитавају ваљани и одани синови свете православне цркве. Кад деца знају п јати, онда ће се и њима сампма, а и њиховим родитељима милити да долазе у цркву. Не да се порећи, да наш свет још увек воли лепо појање, па богме, баш озбиљно замера свакој школи и њезину учитељу, који год пренебр гне неговање лепог „пјенија". Ако вероисп«ведна основна школа жели да придобије за себе симпатију свог народа, онда ће бодро пазати на то, да у овом погледу учини онолако, колико је тобаш одиста потребно*). Нарочито сад није нам на одмет та љубав и пажња нашег народа, када се над главом срп. школа навукли мутни облаци, који хоће да створе у свему ледену атмосФеру, у којој ће се затрти национална свест. Сто^а нам ова љубав и одаеост народна спрам својих срп. вероисп. школа, долази као блага топлота мајског сунца, што не да националном индиФерентизму да рашири свој убилачки задах, који би да угуши живот и снагу народну. Постављавајући ова ко на достојну висиву важност учења иојања, дед да видимо сад, како одговара свему овоме овај наш данашњи наставни план у оном свом делу, који проппсује, шта да се учиуосновној школи из иојања? Још на самом почетку мора се констатовати, да читаво прописано градиво ни најмање не од овара начелу нрактичности. Трудићу се да све ово и докажем. По читавом градиву види се, да је то дело оних људи, који су ствар узимали и сувише површно, или баш нису имали смисла за пе-

*) Из досадашег искуства видимо да школа и ако је имала успеха на том пољу, није јој т о могло ваепитни значај подићи V очима народа. Ур. „Шк. Гл."