Školski glasnik

Бр. 10.

стању да ирезервише активпост без велике амбиције! (М. Еџворт). Кад би могао тачно описати моје раао дечаштво, ја бих велику помоћ дао правом схваћању мог живота и рада као одраслог човека. (Фребел). а. Ексиерименат. 1.) Статистика студија. Ово се може дати као веџба у иисменим саставцима: Шта би волели да будете кад одрастете, кад будете људи (или жене)! Зашто? Ово „зашто" врло је важно, ради чега нарочигу пажњу обраћам учитељима. И овде треба ђаци да напишу своје име и презиме, спол и доба. Осим тога треба назначити позив или занимање родитеља. б. Класификаци§а. 1. Позив или занимање родитељ а: ратар. занатлија, трговац, надничар, учитељ, лекар, свештеник, званичник и т. д. 2. Позив или занимања која су деци драга: учитељ, поп, лекар, мерник, колар, ковач, кочијаш газда бозаџија, „лицидер", војник, калуђер и т. д. 3.) Разлози тих жеља: новац (што се добро наплаћује), што је лак, што воле, што су му родитељи то, што за тим тежи, Филантропија и т. д. КласиФикација у сваком овом поједином прииеру треба да се обазире на спол и године. в. Педагошка иитања. 1.) Да ли се у дечјим амбицијама екрива икакав перманентни значај ? 2.) Који су мотиви на које треба јако апеловати или које треба да спречимо? 3.) Да ли старија деца имају већу во љу за проФесијоналне позиве него ли млађа деца? 4.) У којој мери позив или занимање родитеља упливише на избор детињи? 5.) Постоје ли какви изопачени социјални ногледи у духовима сриске деце од носно радништва и његових дужности? 6 ) Да лн је новац велики мотив у имагинарном одабирању позива? 7) У к јој мери треба проспективан иозив да утиче на школски рад? 8.) Да ли и какав однос постоји између детињег избора занимања (или позива) и његове актуалне спос бности?

IV. Дечје спонтано цртање. Цртање је детету језик за изражавање својих идеја; а часта и проста Форма за дете образује врло мали модикум у његовом интересовању (Ф. Ђорк). Све дотле до год је дете нер®ектно неактивно етворење, оно је без значаја по сврхе психолошког проучавања. Ми му никад не можемо проучити његову субјективну активност. Ми морамо чекати да нам дође са његовим Формама експресије. Цртање је један од тих начина у коме дете долази да се суеретне са светом (Ирл Барнес). а. Ексиерименат. Подајте деци оловку и папир. На вр ху папира нек назначе своје име и презиме (спол). и доба. Сад имједном испричајте или прочитајте им ову причу: „Кад је Ђорђе Вашингтон био мали дечко, рече му његов отац једног јутра: „Ђо^ђе, данас је твој рођен-дан. Ја идем данас у варош и кад се вратим донећу ти ноклон за твој рођен дан." Отац се врати око подне и даде Ђорђу један пакетић Он га отвори и у њему нађе малу, лепу, нову сикирицу. Наравно, онје одмах хтео да опроба како сече; тако он оде на дрвљаник и иоече школико комада прућа. Но, њему се прохте да своју сикирицу опроба на чему другом; тако он оде у врт и исече једну вишњу, У < нај пар кад је трешња пала отац његов ступи у врт, а Ђорђе се сакри иза неког дрвета. Кад отац виде оборену вишњу одмах стаде и гласао рече: „Не могу ти лагати тата, ја сам то учинио с мојом сикирицом." Отац му рече да му је врло тешко што је изгубио своју најбољу воћку, ал' волије да исече и хиљаду воћака, него да једном елаже." Кад сте им прочитали ову причу, реците разреду да илуструје, црта причу ; напомените им, да могу толико цртежа начинити, колико мисле да је потребно да се искаже прича. Осим тога можете им напоменути, да испод сваке слике напишу шта хоће она да представља. Но, деци се не сме рећи шта да цртају, нити им икакве друге сугестије треба давати. Ово цртање нек траје од прилике 20—30 минута. Сврха ове штудије јесте та, да се види начин на к о ј и децами-