Školski glasnik

Бр. 0.

ШКОЈ1СКИ ГЛА ј ОНИК

Стр. 151.

гвојему .. . Тјело Христово ... Да исаравдт сја (за пређеосв.) Радујсја невјесто ... Алилуја .. . Слава долготерпјенију .. .• Благо словљу.. . тронар спасовски, храмовски. V. и VI. Возбраеој ... Херувика . . . Причасно ... Ускршњи ирмос... Христос восресе (велико). Воскресеније ... Тропари св. Димитрија ... Ваведенски ... св. Николе. св. Стевана ... св. Јована... св. Саве ... Сретење... Благовести ... св. Ђорђа . .. кондак : Божићни ... и Ускршњи ... Духовне песме: св. Николе... св. Саве.. . Као што се види ово је много реалнији нлан, који се олако и „оваплотити", а не би те# само брилирао по наставним плановима. Избор светских песама, колико је обилат, толико је многостручан. С тога је модерна иедагогија и поставила извесна начела, којих се ваља држати, бирајући песме за осн. школу. Та начела се постављају с два разшчита становишта, наиме: с обзиром на мелодију и с обзиром на текст иесама. НГто се тиче избора мелодија, ту се треба држати онога да нам школа и у том иогледу буде права народна, за то, у првом реду, треба неговати народне песме ил песме, које су сложене на основу народних мотива. Да се народче песме због своје лепоте одиста могу унети у школу, о том је искључена свака сумња. Та ,.нар. песма је бесмртност лиричка" — вели Маркс. Но и осим тога, нар. песму баш треба учити у школи, јер народна песма је најприступачнија дечјој аперцепцији, пошто деца. живећи у атмосФери нар. мелодија, такорећи удишу у себе мотиве нарозних песама. Ако се у школи употребљавају нар. песме или по нар. мотивима сложене песме, само онда ће песма вршити свој ирави утецај и изван шк. живота Не треба сметнути с ума, да је прави успех само онда иостигнут, ако се чује, да деца и на улици певају оне несме, што су их у школи научила !! Све дотле, док дец 1 ове шк. песмице иевају само онда, кад им ми то кажемо — заповедимо, све дотле певање узалуд заузима место у распореду и грдна је штета за оно време и труд, што се улаже око учења песама.

За то, мпого се треба чувати тога, да у школу не уносимо оне песме, које су компоновали музичари сумњивог гласа и вредности, т. зв. „музички иолетарци.' Треба се сећати онога, да јз „за дег^у доста добро тек оно, што је најбоље!! Вара се сваки, који мисли, да је за децу лако компоновати. То је тако исто тежак посао, као и добро нешго написати за децу. Од уметничких песама треба унети у осн. школу само оне, које су иродрле у народ. Тако исто треба невати и родољубиве песме. (Наставиће се.)

Школа и Настава. Србија. У буџету од 1907. године Министарство проевете имало је на плате учитеља и отварање нових основ. школа 3,257.080 дин. на додатке и награде учитеља 5.000 дин., на попутнине школ. надзорницима 26.7^0 дин., и на ноелугу и издржавање школе у М. П. 784 динара; свега дакле 3,289.584 дин. А у буџет за ову годину Министарство је унсло: 1. На плате учагеља и отвараље нових основ. школа 3,548.144 65 динара; 2. На додатке и награде учитељима 5000 динара ; 3. На иопутнине надзорвицима 46,000 дин.; 4. На послугу и издржавање школе у М. Г1. 884 динара. Свега 3,600.028 65 динара. Дакле, само на плате учитељима и отварање нових школа унето је за ову годину више но за прошлу 281.064.65 динара. Газуме се да се сав овај вишак неће издати на отварање нових школа и постављање нових учитеља, јер се већи део мора издати на периодске учитељске повишице; али ипак остаје знатан део на увећање броја основ. школа. одељења и учитеља, што ће несумњиво бити један просветни напредак. Но овоме буџету на народне школе, како за, ову тако и за прошлу годину, лиет,, Учитељ" замера што је на додатке и награђивање учитеља стављена врло мала сума — од 5000 динара. Кад се зна да је пређашњих година на додатке и награђивање учитеља стављана већа, много веВа сума, онда не може да нађе раз-