Školski glasnik

школски глдсник ЛИСТ ЗД ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ"

Бр. 11. У Новогл Саду, 15. јуна 1908. Год. I.

САДРЖАЈ: Наше учитељске школе. — Примери за проучавање ђака, од др. П. Радосављевића. — Вокална музика од Л. Терзиног. — Школа и настава: Чешка Матица Школска. Енглеска. — Учитељство : Босна и Херцеговина. Конгрес словенског учнтељства у Прагу. — Удружење учитељица у Кракову. — Практичне обраде: Година и годишња доба. — Из школског круга: Конзерватизам у школи. — Из школ. самоуправе : Расписивање с гечајева. Читуља: ф Коста Шијачки. — Белешке. — Одговоре уредништва. — Нове књиге. — Стечај.

Иаше учитељске школе. II.

У прошлом броју „Шк. Гласника" споменули смо, да и „народи који стоје на угледној висини просвећености, с тешком муком могу да изв >јују школину животу шири видокруг." Нарочито је то код учитељских школа. Немачки податци казују, да се питаље о учитељском образ вању у љих живо расправља у педагогакој штампи и на учитељеким скушптинама, али у пракси тек сауо лагано иде своме решењу. Наставни план у Пруској од 1901. год. у ствари још унек стоји само на папиру; министар забрањује семинаристамачак и читање дела Ибзеновпх, Хауптманових, Судерманових, да се ђаци не упознају са идејама тих модерних писаца. То је свакојако знак назатка а не напретка, Добре снаге учитељске тешКо посвећују цео с-вој живот служби у семипару ; ако немају изгледа на управитељство, прелазе ако икако могу у кадар надзорнички. С тога немачке реФормисте траже у корист подизања угледа учитељским гаколама, нарочито пред учитељством, да се наставни план не сужана, него да се доведе у склад са духом времена. Но и поред озаачених праваца, којима мисле признати школски људи у Немачкој реФормисати учитељске школе, ипак признају. да до сад још није изнађен један признати канон за образовање немачког учитељства. Још увек ће остати спорно питање, какво је знање и наука потребна учитељу као образованом човеку и као

стручњаку у своме позиву. Директор семинара Андре вели : „Образовање учитеља ее само да мора бити темељно с научне стране, него и педагошки одабрано ; углед народног учитеља не лежи у сбиму и необрађееој множини његова знања, него у педагошкој каквоћи којом му личност располаже тим знањем." „Ако хоћемо да имамо људе и карактере морамо их однеговати, то је, дакле, етвар васпитања" (СгигПМ). Али за то нам требају истрајни васпитачи који имају ту врлину истрајности, ерчаности. И Немци, ти охоли, хваљени Немци, сами признају да у томе још много не достаје у Немачкој. Па шта да ми рекнемо онда о томе у нашим приликама! Биће да и нами то треба што и Немци траже: „Да се таки васпитачи морају однеговати у д тичним заводима и у школским управама." А да се у корист те истрајности и срчаности уради што треба, мора се почети васпитавањем учитеља у томе. Па и ако и универзатетски проФесори у Немачкој признају, да у тамошњем учитељству влада велика жудња за образовањем и пуно је у њима идеалног смисла као мало у којем сталежу, ипак баш сами учитељи истичу да се не треба у томе обмањивати радовима нојединаца, јер у многобројном тамогањем учитељству, ипак има у том погледу још доста недостатака. Из мало час поменутог признања траже прваци на школском пољу у Нем чкој, „да