Školski glasnik
Сгр. 184.
ШКОЛСКИ ГЛАСНИК
Бр. 12.
оставио овој учитељској установи више хиљада круеа. Иметак конвикта износи крајем о. г. свега 129.496 К. 43 пот., а дугује 19.301 К. 91 пот. којом је свотом подигнуто ново и врло лепо удешено одељење у Конвикту, а осим тога земљиште проширено купом једног суседног земљишта. У заводу је било о. г. 72 питомца и 16 питомица већином учитељске деце. За свако своје дете у Конвикту учитељи, чланови оснивачи Конвикта плаћају 28 К месечно или 26 К без прања рубља. А помагачи плаћају 38 К месечно, а без прања рубља 36 К Помагачи могу бити и неучитељи који уплате прилог од 100 К. Из свега се види да конвикт све боље напредује, али има чланова, па на жалост и учитеља, који не одговарају својој родитељској дужности како треба. У овогодишњем извештају означено је да је о, г. на дугу остало 454 К. а прошле године 60 К код појединих родитеља. Разумемо сваког оног, који каже да су скупа времена, те да се не може свакој обвези тачно одговорити, али како би се морало онда одговорити, да је дете у приватној кући. Ако је ово наша учитељска установа, не трсба то да послужи за олакшавајућу околност, да се може мало остати и дужан. Та на данашњ°м скупом времеву, ваљда нигде нема тако је®тина издржавања за ђака као што је у Конвикту, па то треба знати ценити и помагати упапређење завода тачним илаћањем. Но имамо још нешто да приметимо, Има већ више година како је у учитељским круговима престао живљи покрет на прикупљању новчаних добровољних приноса на ову установу. Није да учитељи нису вредни скупљачи прилога, они и данас купе почињући од шегрта, па за сваку даљу хуману установу, али слабо видимо да се заузимају за ову своју установу. Лепо је и треба сетити се сваке српске хумане уетанове, па но потреби и туђе, али тек више воље и заузамљивости треба да има у учитељству за ову евоју најближу у 7 станову. Није доста само онда доћи на готово, кад којем затреба та установа за његово дете, па после заборавитл на њу, него треба сваком даном приликом сећати ее ње и колико се може прикупљати јој што више материјалних средстава. Дарежљивих Срба има, само вх треба нодсетити у згодној прилици. Конгрес словенског учитељства у Прагу. Свечани лист конгреса донеће историју св»х организација словенског учитељства. Историју
евојих организација послали су већ : Пољско педагошко удружење у Лавову, Заједница учитељица у Чешкој, Средишно удружење чешких учитеља у Шлеској, Бугарски учитељски Савез. Чекају се податци и од осталих словенских учитељских организација, а треба их послати на нредседника ковгреске комисије Богдана Скалу, учитеља у Височанима у Прагу. Међународни биро учитељских удружења. 0 Духови је одржан у Лондону трећи састанак ове установе која је основана на коегресу у Литиху 1905. г. На састанку су била заступљена учитељска удружења из Енглеске, Белгије, Холандије, Луксенбурга, Француске, Италије, Данске и Чешке. У друштво су ступила последње годиие ова удружења: Енглеско (са 63.000 чл.) чешко (са 8000), бугарско (са 4000), холандско (са 8000), Француеко (са 60.000), луксенбуршко (са 1500,) још су о. г. закључила ова удружења да ступе у заједницу: белгиско, немачко, данско и норвешко. Управа бироа поднела је списак о мировинама учитељским у разним земљама, скупила је законе и уредбе о мировинама учитељским у разним земљама, скупила је законе и уредбе о школама и саставила мали летопис најважнијих школско-политичких догађаја у току године и о раду учит. удружења. После примљеног извештаја развила ее дискусија о учитељским платама, а на крају су прихваћене ове резолуције: 1. Саставни делови учитељске плате (основна плата, доплатак, стан, споредна заслуга, заштита деци). 2. Доба за пензију да буде 50 година живота, 25 год. службе. 3. Да не буде ирописа, по којем се не би смео женити болеетан или стар учитељ, да жени осигура мировину. 4. Да се одбије основа, да удовац не добија пензију после своје жене учитељице. Више резолуција, које су изнели председник и неки чланови о међународној наставној основи за основне школе, остављено је за доцније расирављање. Белгијски и чески застуиници истицали су потребу помоћног језика, који би се употребио као конгрески језик. Други међународни конгрес за основну школу, одржаће се у Паризу 1910. год. На овом конгресу расправљаће се : 0 резултатима школске статистике. 0 потреби и недостатку школске обавезе. Сврхе и метода научног поучавања у народној школи. Образовање учитеља за свој позив. Учитељско певачко друштво. Удружени моравски учитељи певали еу ове године у Прагу,
-