Školski glasnik

* Вр. 13.

који је кад се родч сразмерно вајјадније, најнесавршеније створење, у стању је да се подигне на највиши степен развића. Нагоне и човек наслеђује али не у толикој мери, као жавотиње. Новорођено дете остављено само себл набрзо бн нроиало, Дочим ииле, чим се изније из јајета, већ трчи, скакуће, хр:1ви се, али није у стању обратно да се подигае на тојики степен савршенства, као човек. Т»ј обрнути одношај гласи: да, чим мање насљеђује која животиња од своуих родитеља, да је тим за развијање саособнија." Да је развијање, а тако и васпитање могуће потврђује и сугестија, коју заједно сиомињу са хианотизмом. — Хиаиотизирање сиомиње ирви пут Љван Бред амерички лекар. а тумачи га моноидеизмом, т. ј. тиме, што свест индивидуе, која раснолаже са малим бројем идеја, свађа ка једиој претстави (сугерира). Тако се догађа да једнаким надражајима хиинотизер усиављује медиума, који је обично нервозна личност са растр деним живцима. Хиинотизирање је по организ м штетно, но кад кад је корисно ; Форел, циришш лекар лечи њиме. — Људи сугерирају један другоме, да што један верује да и други верује. Сугерира и говорни/е маси, која често слепо, без критике верује и у нај невероватније ствари. Велик утицај роди теља на децу такођер се оснива на сугестији : видимо да дете чесго сасвим изгуби самосталпост нред својим родитељима. Често и учитељ живи са сугестијом Кад год је сугестија уметности (нпр у иозоришту) тако јака, да држимо иривидност за извесност (илузија). Шта више и човек кад год самом себи сугерира, уиушта се у причиЊ8;ВЗ|ЊС. Сугестију би могли назвати и утицајем масе, чији утицај с дана на дан виђамо. У цркви молитва, побожност, верски дух, чисто се „лепи" с једног човека на другог. Мисионари сугестију и уиотребљавају код обраћања дивљака, где су нарочито спољаш њи изрази, мимички покрети (склапање руку, клечање) од великог успеха. Дакле као резултат видимо, да је васиитање до извесног степена могуће. Наслбђе, тако, као што то НГопенхауер узи-

Стр. 197.

ма, не држимо за так ву снагу која детерминира цео живот човечји. Цео живот, судбвна човека који се родио са наслеђеним својствима, плете се из две жице: Једна је жица случајност (рођење од родитеља) а другаје пак та: што је сва/со своје среће ковач. Ириродно је, да је на васпитање иоред тих чињеница од највећег утицаја друштвена околина, где су се и развиле остале васпитне установе. 16. V. 1908.

Школа и Настава. Настава у науци вере. Саксонско учитељско удружењз иоставило је за своју овогодишњу главву скупштину ове тезе : 1. Религија је један потребни наставни нредмет, а настава у религији самостална установа у народној школи. 2. Задаћа јој је, да у детету оживи појам о Исусу 3. Наставни нлан и облик наставе треба да одговарају потребама детиње душе, а учвршћивање тога једино је ствар школе. 4. У рачун се може узети само оно васпитно градиво, у котем ће дете очагледно наћи религиозан и нараван живот. Настава у религији у ствари је повесничка настава. Средиште треба да јој је личност Исусова. Нарочиту нажњу заслужују осим згодног библијског градива, слике из живота оних прегаоца религијеке и наравствене иросвете, који су никли у самом крилу народа с обзиром на новије доба. И доживљаји детињи треба да се примену у довољвој мери. 5. Систематска догматичка настава у вери, треба да се изостави у народној школи. У горњем ступњу могу се подесно употребити, за основу на којој ће се усредсредити мисли из хришћанске науке, 10 заиовести божјих, беседа на гори и молитва господња. Катихизиз не може послужити као основ и излазна тачка за религиозно васпитање омладине. Њега треба поштовати као религијско повеснички докуменат. 6. Градиво за религијску ваставу треба да се на педагошко-психолошком основу поново заокружи и стварно скрати, а силом учење ублажи. 7. Настава у религији не "треба да се узима као самосталан предмет пре треће школске године. Број наставних часова, треба да се на евима наставним ступњевима сведе на мању меру, да се дечје интересовање не умори. Досадагања подела градива на библију и катихизис треба да се укиве, а тако

ШКОЈКЖИ ГЛАСНИК