Školski glasnik

Стр. 212.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК,

Бр. 14.

од ране младости уливати осведочсње о ограничењу својих иотреба у животу. Што мање има ко потреба, тим је сретнији. Толстој занавља у иедагогици тежње Коменскове, да се нренороди права настава и побољша живот народа и људства. Словенско учитељство са конгреса у Прагу поздравило му је прославу, јер се осећа сретно, што види једнога од највећих словенеких мужева, да моћним приме ром својег моралног живота шири, истиниту словенску културу и просвећење.

ЈМодерно цртање.*) Јован Искруљев унитељ — Арач-Врањево У в 0 Д. Пре него што будем говорио о модерном цртању, хоћу да разјасним ноштованим слушаоцима, шта ме је руководило при изради ове расправе. Морамо признати, да се цртање од свих наставних нредмета најлошије обрађује у нашим основним школ ма. Једви га обра ђују због морања други због неке Формалности; у некојим школама и не предузима се, ту је заступљена стигмограФија и геометрија, а многи од наставника просто игнорују овај предмет. На питање, зашто се овај предмет тако омаловажава и не предаје, добио сам, а и многи ће добити овај од^овор: Како ћу предавати цртање, кад ни сам не знам цртати; немам погодна упугства; немам времена; што да се још и тим нредметом мучим, који нема скоро никакве вреднисти у основној школи. — Па н«је ни чудити се ! Искрено веле веки, да зато не предају цртање, шго не знају цртати. Како нас је спремила за то учитељска школа? Никако! Учитељ природних наука још и дан данас предаје овај предмет. — Истина је то, да, досада, осим застарелог „Масаковог упутства" немамо никаква уиутства. Онима, који игнорују овај нредмет, нећу посебно одговарати. За одговор нека 1 м Ова је раоправа прочитана не среском учитељском збору у Великој Кикинди и једногласно усвојена, а писац умољен, да да ову расправу штампати.

служи ова моја расправ , а и одговор чувеног немачког педагога 1лШеп-а, који вели: „Цртање још никако да заузме своје достојно меето у основној школи, јер многи учитељи теже за тим да се опросте овог предмета, како би им што више часова остало за остале предмете. Ови у цртању не виде ништа друго да ли естетску игру. Васпитни циљ цртања код њих је непознат јер нису имали прилике исти циљ ни на самом себи искусити. Кад дакле ширење цртања од таквих пресуда зависи, није онда ни чудо, што се цргање неће укоренити још за дуго у основној школи." Они који по стигмограФији предају цртање, боље да га и не предају. СтигмограФија је најраспростањенија најобљубљенија и код нашег учитељства. Повлачи дете разне линије од тачке до тачке, без да зна шта хоће и шта ради. Где је ту сврха наставе? Ово је метод застарео, којег се једва оир^стише и најмодерније државе. Сједињене Државе, Енглеска, Немачка одавна пригрлише модерн > цртање ; Данска, Шведска, Норвешка и многе друге државе и норед тога што много жртвују на своје школе, не могаху се опростити овог застарелог метода. Тим начином нити увеџбавамо руку детињу. нити му развијамо које чуло нити нам служи за помоћно средетво осталим предметима; већ убијамо вољу к саморадњи и љубав према цртању. Елем, кад немамо никакве користи од стигмограФије, избацимо је напоље из основне школе, а нригрлимо, новији метод, који се оснива на дечјем сватању, који развија саморадњу, душевни живот, и који је помоћно средство осталим наставним нредметима. Пригрлимо дакле модерпији метод цртања, што га пригрлише модерне држа ве одавна а успехом изненаднше цео свет Н1 иариск ј изложб ' 1900 г. I. а) Развитак цртања од свога доодернизовања. Чувени педагог Песталоџи беше први који прокрчи пут цртању, те га уврсти у круг наставних предмета, ма да ни с&м није знао цртати, нити је познавао његов метод Пред њим је лебдила та замисао,

■-