Školski glasnik

Стр. 216.

школеки гласнмк

Бр. 14.

Педагошки преглед. Сдружене државе у Сезерној Акерици, Школство у Сдруженим Државама није старо; оно је резултат необично развијене земљорадње; науке, вештине, технике, инду^трије, трговинеи саобраћаја за иоследњих пет десетина година,а ово све је онет васпитањем и наставом унапређено. У тим земљама велико је интересовање за васпитање и наставу. Многи богаташи помажу унапређење просвете великим свотама. Утврђено је, да данашња настава и васпитање у Сдр. Држ. све оно даје народу што затражи и да се гвозденом енергијом и без оклевања иде затим да се донуне сви недостатци у томе. Меродавни стручњади већ сад су утврдили, да те државе иду упоредо у томе са најпросвећенијим државама и неће стати на своме путу, док не прибаве себи прво место. Американци су свесни, да је васпитање сила, с тога су са унапређењем земље унапредили и васпитање. Настава у Сдр. Држ. није у рукама централне државне влаети, него њоме управљају владе појединих држава; ове опет остављају вршење тога варошким и сеоским оиштинама, а понајвише приватној иницијативи. У централној управи постоји само етатистичко и саветничко звање. Владе појединвх држава у Унији имају главни надзор и новчано помажу тамо, где не може приватна иницијатива или где је нема. Утицај приватне иницијативе опажа се у томе, што у тамошњем школском уређењу влада велика разноврсност, јер се мора учинити задоста разним захтевима појединих оснивача и онима, који воде и управљају таким школама. Међу појединим врстама школа нема велике разлике, а неодређено развиће њихово зависи од тога колико има сред тава. Међусобна конкуреација завода потаже тај развитак. Но сви ти заводи ипак полазе са извесних ооновних тачака: 1. Заједничко васиитање мушке и женске деце. 2. Искључење сваке религвјске наставе. 3. Национално васиитање омладине и досељене и тамо рођене, за добре грађање тих држава. 4. Слобода у погледу организације и метода. Последица тог заједничког васпитања мушких и женских од најнижих, до највиших школа јесте, навала женскиња у штудирање. Најрадије иду учитељице. С тога не можеш наћи ни у једпој земљи толико учитељица и то у свима врстама школа и струкама као што је то у Сдр. Држ.

Коедукација се тамо пок»зала као добра кад се узме у опште. ^оећпег). Но свакојако је потребео, да се од најнижег ступња до горе сироведу опрезне мере (седишта за нојединца, одељена гардероба, места за телесне потребе и игралишта). Тај свстем има и својих противеика међу те спада, и Стенли-Хал, председник Кларк универзитета. Он вели: „Учитеља нестаје у Сев. Америци с необичном брзином." Има више држава у Унији, у којима међу учитељством има 10—12 пута више женских него мушких. У вишим школама смањује се број мушких ђака необично јако. Број женских множи се с дан у дан све више и премаша их. Има знатан број васиитних завода, у којима ћеш једва наћи једног јединог дечака. У укупном броју ђака на вишим школама, престављају женске елеменат скоро 60 од стотине. И Стенли не пориче, да тај систем има неке своје извесне добре стране. Он истиче да се оба рода међусобним опћењем боље познају. Да се нарав дечака таким опћењем боље дотерује; да угледањем на женске боље)че, јер су оне обично вредније; развија се међу њима братски и сестрински однос, који олакшава опћење у каснијем животу. „По америчком схваћању, тек се у вишим регијонима научвог напредовања, опажа слабија душевна способност женских. Не рачунајући изузетке, овде нису дорасле мушкима. С то: а се држи, да би врсније било, да се на овом највишем ступњу одели настава за младиће од девојака. У првим годинама живота да се та подела не изводи, него тек од 11 и 12. године. Али амерички школски систем не узима у обзир и то, да и дечаке преко 12 година, већином само учитељице уче ; а „младим дечацима" вели Стенли, треба друкчија атмос®ера него што су младе девојке. Њима треба друга дисциплина и друкчији начин ради. Младе девојке надмашиле су их у ехваћању вредноћи и иамћењу. У многим високим школама стекле су већ монопол на латински језик и на модерне језике, а тако и на литературу. Напротив дечаци показују више воље зт она зтањп, која нмају практичну вредн ст. Ништа није опасније за њихов душевни развитак, него да се потчине таком васпитном систему, који је часто механички и добар само за девојке, јер се тражи само добро памтење, дакле такав рлд, који ће млалим девојкама тачно осигурати надмоћ у свима струкама, у којима се облик жртвује садржини ..."